24091977
top of page

Kako izabrati pravog trenera za svoje dete?

Kada razmišljate i pravite izbor u koju školu, vrtić, dete da upišete ili gde da ide na klavir, u koji klub da se rekreira, šta je presudno kod donošenja odluke? Da li vam je bitno kako izgleda zgrada, učionica, bazen ili možda ko je ta učiteljica, profesor klavira, trener? Bitni su slažem se i boja zida i kakva je stolica, da li je raštimovan klavir, slomljen prozor, ima li čistih tuševa i toaleta na bazenu i sl... Ali nadam se, najiskrenije, da je većini btino ko je ta osoba od koje će moje dete nešto da nauči?


Pitate se kako napraviti dobar izbor u šumi ponude? Kako izabrati pravog trenera plivanja za svoje dete? Da li je bitno da ima samo diplomu ili pored tog papira treba i nešto da zna i ima iza sebe neko iskustvo? Može li adekvatno da prenese znanje bez obzira što je imao sve desetke na fakultetu? Podrazumeva li se da je dobar plivač i dobar trener? Kome je bitno da li trener ima plave oči i bradu ili je ćelav sa naočarima? Da li je nasmejan ili namrgođen? Pitanja, nedoumica, dilema uvek će biti.


Mada, možda je potrebno da postavimo drugačije pitanja. Da li se sećam mog omiljenog trenera? Kako se beše zvao? Da li znam da ispričam neku anegdotu o njemu?, Da li i dan danas primenjujem ono čemu me je naučio? Ako je odgovor pozitivan, onda ste na pravom putu da izaberete i dobrog trenera za vaše dete.

Mogu da vam kažem kakav je bio moj trener plivanja. Sećam ga se kako je pričao stalno viceve i zasmejavao nas, ali se znalo da kad se radi da se tada pliva i ništa više. Nije sticao autoritet vikom, drekom, već svojim znanjem, radom i rezultatima koje je imao iza sebe. Bio je širokouman, u toku svih aktuelnih dešavanja, kako u sportu tako i šire. O svemu si mogao da pričaš sa njim. Znao je da se spusti na naš nivo kada je trebalo, čak je ponekad bio veće dete od nas... I pored toga što ponekad plivanje može da bude dosadno, on je svaki trening činio zanimljivim. Zato sam verovatno i osam godina ostao da plivam (od pete do trinaeste). Moj trener se zvao Miroslav Rajkov (Bata).


Zato, kada bih ja birao trenera za svoju decu, on bi bio baš kao moj trener Bata. Obavezno bi trebao da bude: pozitivan duhom, nasmejan, autoritativan i dosledan. Pored toga što ima znanje i iskustvo. Naravno, svaki iskusan trener trebalo bi da na dnevnom nivou ohrabruje decu i uči ih ne samo ono što je u knjigama zapisano. Tako, da je potrebno da pored znanja i iskustva svaki trener plivanja:

  • Bude kreativan u deljenju znanja. Da izgradi jedinstven stil treninga, zbog čega će ga deca zavoleti, poštovati, ali pri tome potrebno je deci uvek i zadržati pažnju

  • Postavi jasne ciljeve sebi i deci zbog čega ih nešto učite i šta oni treba da zapamte

  • Pozitivna energija koju trener prenosi na decu je neophodna, jer na taj način lakše se dolazi do željenog napretka

  • Upravlja vremenom i dinamikom tokom procesa učenja, obuke doprinosi efektivnijoj atmosferi rada i svakako sticanju dobrih navika

  • Treba da ima osećaj kako za sve učenike ponaosob, tako i za tim, jer na taj način razvija i međusobno poštovanje kod svakog

  • Održava transparentnu komunikaciju sa roditeljima i okruženjem koje je za plivača bitan i deo je svakodnevnog života

  • Bude spreman da odgovori na sva pitanja koja mu deca ili roditelji postave

  • Da izgradi poverenje, sigurnost. Biće sigurno duplo uzvraćena. Deca to osećaju, njih nije moguće prevariti

Verujte, svaki profesionalac svestan je odgovornosti u prenošenju znanja, veština tokom svakog zaveslaja, zarona i naravno dečijeg osmeha, koji potvrđuje da li smo na pravom putu!

Zato svaki trener treba da zasluži dečiji osmeh i poverenje! Tada ćete vi kao roditelj, znati da ste napravili pravi izbor.

Najčitaniji tekstovi
Poslednji tekstovi
Arhiva
Pronađi po tagovima
bottom of page