Obrazovanje i sport moraju da idu jedno sa drugim
Koliko je vrhunski sportski rezultat bitniji od obrazovanja? Da li vrhunski sport isključuje obrazovanje i obrnuto? Koliko je teško uskladiti sport i školu? Šta posle svih osvojenih medalja sa 25 godina?
Nakon plivanja, kao klinac krenuo sam akitvno da se bavim košarkom. Vrlo brzo sam ušao u prvi tim koji je igrao Jugoslovensku prvu saveznu ligu. Tada su od mene kao odličnog đaka, u prvom srednje, tražili da biram između obrazovanja i vrhunskog sporta. U to vreme u mom okruženju, nisu postojale sportske škole (osnovne, srednje, fakulteti), koje su kao danas potpuno prilagođene dinamici treninga, kompletnog životavrhunskog sportiste, pa da sam paralelno trenirao i učio. Zato,nisam mogao da uskladim sport i obrazovanje. Morao sam da izaberem ili jedno ili drugo, da donesem odluku sa 15 godina. Bez razmišljanja izabrao sam obrazovanje umesto košarke. Od tog momenta na treninzima je postalo sve drugačije. Više sam bio na klupi nego u prvoj postavi. Nisam verovao, ali izgleda da tako to ide…
Danas stojim kraj bazena i razmišljam: Šta bi bilo da sam doneo drugačiju odluku, da sam izabrao život vrhunskog sportiste? Šta bi bilo da sam se povredio? Verovatno bi mi žmureći našli zamenu kao i svakom drugom profesionalnom sportisti, ukoliko se ne bih oporavio i vratio u odgovarajuću formu u najkraćem roku. Sa druge strane, možda bih bio među top košarkašima Evrope, sveta, osvojio olimpijsku medalju…. Ko zna…
Ono što sam siguran je da sam doneo tada ispravnu odluku.Danas bi svakom, kao i mom detetu predočio koliko je obrazovanje važno, da je to ulaganje u sebe i budućnost. Da se uči za sebe, svoju širinu, ne za drugog, ne za mamu i tatu. Da se obrazovanje ne završava školskim zvonom, ocenom u indexu. Diploma fakulteta, u neku ruku jeste moguća ulaznica za «utakmicu» života, ali nije i garant da ćete sutra sedeti u prvom redu... Međutim, dodao bih da danas sport i obrazovanje mogu i moraju da idu jedno sa drugim.
Da, moguće je biti profesionalni sportista i “držati knjigu”. Teško jeste, ali izvodljivo. Vrhunski sportisti, koji su završili škole, sport im je samo dodatno omogućio da napreduju i šire vidike i nakon svoje karijere. Brojke govore, da su u obrazovanju 70-ih i 80-tih prednjačili košarkaši, skoro svi su završavali fakultete. Danas, statistika kaže da prednjače vaterpolisti, a zatim slede odbojkaši, veslači, plivači i ostali uglavnom individualni sportisti.
Sport je škola sam po sebi. On oblikuje pojedinca do te mere da ponekad staviš potrebe drugih ispred svojih. Mnogo brže od svojih vršnjaka postaneš odgovorniji i disciplinovaniji. Zato tokom treninga plivače (13,14 godina) volim da testiram dok plivaju teške serije, kada su izloženi velikom fizičkom naporu. Uglavnom su to blic pitanja iz opšte kulture: koji je glavni grad Italije, osnovne proste matematičke operacije, reka na slovo D, pevač na slovo M, i sl... Često ostanem zatečen kada ne dobijem ni jedan tačan odgovor ili kada su oni toliko daleki, da čak nisu ni komični.
Profesionalna karijera svakog sportiste ne traje večno. Zbog toga je bitno da se sportista obrazuje tokom karijere i na drugim poljima, jer pitanje je šta sutra…Kako se uključiti u svakodnevni život sa osmočasovnim radnim vremenom, gde je više potreban mentalni rad nego fizička priprema. U 21. veku obrazovanje je ustvari opšta kultura. Ukoliko nisi u toku svakodnevno, prođe voz.Preskoče te “neki novi klicni”. Tako je ne samo u sportu, već i u svakom drugom segmentu života, poslovanja.
Vrhunski sport i obrazovanje ne bi trebalo da se uopšte kose, već nadopunjuju. Nije ih lako uskladiti ali je moguće. Visoko obrazovanje je bitno u vidu lične satisfakcije svakog pojedinca, pa i sportiste, a samim tim ostvarivanju kasnijih ciljeva koji su izvan sporta. Na svima nama je, trenerima, profesorima, sportskim klubovima..., ako možemo, da im pomognemo da se održe u obrazovanju. Dok je na njima, da ako žele, da iskoriste svoj uticaj i više pričaju javno deci o samoj vrednosti obrazovanja.
Da li slažete da za obrazovanje nikada nije kasno?
