7 saveta: Kako sa decom do 2 godine na Svetsko prvenstvo u plivanju

Kada dođu deca, roditelji često zapostave sebe, partnera, prijatelje, familiju, svoje potrebe za društvenim, sportskim životom.

Zašto? Zbog novih obaveza, neorganizovanosti, neispavanosti…

Razloga i manjka vremena je uvek.

Možda će zvučati “sebično”, ali zar deca nisu došla u naš život. Ne treba samo da se mi njima prilagodimo, već i oni nama. Kako znaju babe da kažu “kad je srećna i zadovoljna mama, srećno je i dete”. E pa to važi i za tate, tj. sve roditelje. Zato sam bez razmišljanja kupio karte za Svestko prvenstvo u plivanju za celu porodicu (Budimpešta jul 2017). Klinci moji su tada napunili: ajkulica tek dve godine, dok je ribica imala svega 9 meseci (još je sisala).

Prvi put sam Svetsko prvenstvo u plivanju posmatrao očima roditelja, a ne trenera ili generalnog sekretara, i mogu vam reći da mi se svidelo! Bilo je to nezaboravno porodično i sportsko iskustvo, gledajući svetsku plivačku elitu!

Sitni trikovi... Kako sam se decom (do 2 godine) uživao na Svetskom prvenstvo u plivanju:

Kupovina karata: U poslednjem momentu sam saznao (6 meseci pre prvenstva) da ću moćida budem sa porodicom u Budimpešti kada je i Svestko prvenstvo u plivanju, zato nisammogao da biram gde ću uzeti karte. Kao baksuz, u tom momentu je bio blokiran sistem takoda nisam mogao da uzmem online karte, već sam molio najbolje prijatelje iz Budimpešte da pomognu. Nije bilo lako, ali smo dobili karte za dva dana. Jeste da su mesta bile tribine skoro do “plafona”, ali mojoj sreći da smo dobili uopšte karte i da ću s decom gledati omiljene svetske plivače, nije bilo kraja.

Stepenice, stepenice: Kada se sa decom mlađom od dve godine, upustite u sportsku avanaturu, lokalnog, evropkog ili svetskog nivoa, zaboravite na dečija kolica. Zato što kad stignete do sportskog “borilišta” svuda oko vas su stepenice… Moja topla preporuka je da ono “najsitnije” dete stavite u neku od mnogobrojnih marama, nosiljki, dok drugo dete ide automatski na vaša ramena. Ruke su vam tada slobodne, a vi opušteniji, jer nema bojazni gde vam je dete.

Prevoz, gužva: Kada su vam deca na sigurnom, kod vas (u marami ili na ramenima), tadanećete biti nervozni ako je gužva u saobraćaju, a jeste uvek. Ukoliko u gradu gde se održava veliki sportski događaj postoji linija metroa koja vas vozi do odredišta, bez razmišljanja je izaberite. Komotniji ste jer nema brige gde ćete parkirati auto, nema gužve u saobraćaju (ako idete busom, tramvajem ili trolejbusom, a posebno ako ste taksijem) i stižete na vreme.

Slobodne ruke, a puni džepovi: Dok sam išao na sportske događaje solo i pre dece porodice, uvek sam gledao da nemam ništa u rukama, na leđima. To sam uspevao jer sam nosio ili bermude ili farmerice sa što više džepova. Verujte mi u njih stanu i pelene, maramice i flašica vode, keks, duda… naravno karte, ključevi od stana i novčanik. Ukoliko vam je naravno lakše da sa detetom na leđima nosite i ruksag, onda je i to rešenje za slobodne ruke.

Buka: Kad smo konačno stigli do plivačke arene, uvek vas ovacije strastvene publike dočekaju. Hteli to ili ne buka je velika za uši odraslog, a kamoli deteta. Za takve uslove idealne su slušalice. Iskreno, mi ih nismo imali, ali smo imali alternativu: tu su bile mamine šake koje su čuvale uši devetomesečne ribice. I pored sve buke, moja ćerka je bez problema spavala tokom svih plivačkih finala na maminim grudima u marami.

Put do toaleta: Verujem da ste imali situaciju da kada pitate dete da li mu se ide u wc, atreba negde da krenete, ono kaže odlučno NE, a onda izađete i posle 10 minuta mu se piški. Tako je i na svim javnim mestima sa njima, pa i na sportskom događaju. Zato, pre ulaska u halu uvek osmotrim gde je wc.

Ukoliko se desi da zbog gužve nećemo stići, ili je već jednostavno detetu “gusto” na nama roditeljima je da se snađemo. Konkretno na ovom takmičenju imao sam sreće da je mlađe dete imalo pelenu, pa smo je iskoristili i za starije, a u drugom slučaju je bila sasvim odgovarajuća i plastična čaša od soka, a u trećem slučaju sam trčao do toaleta. Između sam uspeo da odgledam sva finala.

​Dobra priča: Da bi detetu bilo jasnije gde idemo, šta ćemo gledati, i kako bi mu bilo zanimljivo barem malo kao i nama, potrebna je dobra priprema. Sinu koji je tada imao svega dve godine, pre spavanja sam umesto bajke pričao o plivanju, i tom velikom takmičenju, naravno iz ugla koji je njemu zanimljiv. Zato kada je došao dan za taj veliki događaj, mi smo se samo prisećali priča… ali ovog puta junaci su iz “plivačke bajke” bili pred nama.

Naravno, za ovakvu vrstu sportskog, plivačkog doživljaja uvek vam je potrebna podrška partnera u svakom smislu.

Na kraju osećaj je fenomenalan, a posebno kada vidite da niste jedini tata i mama avanturisti na tribinama, fanovi plivanja sa decom (ispod dve godine).

Koja su vaša iskustva sa decom na sportskom takmičenju?

Da li ste se odlučili da od malih nogu navijate sa decom sa tribina?

Negujte svoje potrebe i kada postanete roditelji, deca će vašu sreću osetiti i znati da cene.