Blog gost: Bogdan Knezevic
Koliko je teško motivisati se nakon osvojene medalje, ponovo uskočiti u bazen, trenirati i ostati istrajan u svojim ciljevima, otkriva za Swimming Dad kao #Blog gost, Bogdan Knežević, bivši reprezentativac Srbije u plivanju, još uvek aktuelni nacionalni rekorder na 200m i 400m mešovito i 200m prsno. Bogdan trenutno studira na Oxford, Univerzitetu.
1. Motivacija posle osvojene medalje: Na koji način si se motivisao da posle osvojene medalje ustaneš i ponovo uskočiš u bazen?
Mislim da moj odgovor zavisi od same medalje: da li se radi o medalji sa veoma važnog takmičenja ili je to neko manje takmičenje. Kada sam osvajao medalje na manjim takmičenjima ili kada sam bio zadovoljan otplivanim vremenom, to sam posmatrao kao dokaz da moj program treninga ima efekta i da sam na dobrom putu da dostignem bilo koji cilj koji sebi zadam (na primer, da se kvalifikujem za tim na kraju sezone ili da osvojim medalju na nekom većem takmičenju). Mislim da sam uvek bio željan toga da ostvarim dobar rezultat na takmičenju. Uvek sam nalazio načine kako da svoje uzbuđenje pretvorim u motivaciju, da guram sebe napred i treniram više – nakon što osvojimo medalju na nekom velikom takmičenju svi se osećamo veoma uzbuđeno i ispunjeni smo energijom. Moj savet je da se pronađe način na koji bi se to uzbuđenje pretvorilo u motivaciju da se uradi bolje sledeći put, da se vežba više, jer uvek postoji nešto što možemo da poboljšamo. Često mi se dešavalo da jako dobro odradim vežbe nakon osvajanja medalje (čak već narednog dana), jer bih tako iskoristio to uzbuđenje zbog osvajanja medalje kako bih sebe inspirisao da nastavim da radim i vežbam i postignem mnogo više. Mislim da istinska draž svega ovoga leži u tome da shvatite da medalja (ili finale za koje se kvalifikujemo, ili najbolje vreme koje otplivamo, ili šta god) predstavlja lični rast i postignuće i da nikada ne treba da prestanemo da se trudimo da se razvijamo kao pojedinci.
2. Motiv za trening: Kako ostati motivisan, biti istrajan?
Smatram da je veoma važno shvatiti da trening podrazumeva mnogo različitih stvari. Ponekad će biti veoma težak, ponekad je zabavan, ponekad izgleda kao nemoguća misija, a ponekad deluje dosta lagan. Sve ovo je normalan deo sporta. Mislim da je važno pokušati i razumeti koja je glavna svrha vežbanja. Recimo, postoji nedelja kada trener traži od vas da radite na nekoj posebnoj tehnici. Ili kada vam je mesec dana glavni cilj da ostanete u formi, ili snaga ili brzina. Postoji tako puno različitih razloga zašto treba vežbati i nekako mi je uvek lakše bilo da ostanem motivisan ako bih znao zašto radim ono što radim. Takođe je važno shvatiti da neće sve odmah ići glatko i da je to skroz OK. Ponekad se posle vežbanja osećam užasno – sporo, malaksalo, bez energije. Ovo je normalan deo života jednog sportiste koji pokušava da shvati kako da izađe na kraj sa svojim osećanjima i kako da bude bolji. Ako to možete, ako nađete način da ponovo sebe motivišete, izaći ćete iz svega toga jači nego pre. Ukoliko malo duže imate problem da se motivišete (možda nedeljama, ili duže),onda mislim da je važno da otvoreno i iskreno popričate sa svojim trenerom ili ljudima koji vas bodre ili svojim saigračima, da vidite šta oni misle i kako mogu da vam pomognu. Ljudi kažu da je plivanje individualni sport, ali to zaista nije istina. Imate toliko ljudi oko sebe koji doprinose vašem uspehu u bazenu i svi ste vi deo jedne sportske porodice, što znači da vodite računa jedni o drugima i pomažete jedni drugima.
3. Motivacija posle ispunjenih ciljeva: Koji je pravi potez iz tvog iskustva kao vrhunskog sportiste?
Što se mene tiče, bilo mi je važno da uvek imam postavljene ciljeve i da oni budu kratkoročni i dugoročni. Tako da čak i nakon što bih postigao određeni cilj, znao sam koji je sledeći korak i već sam mogao da počnem da ga planiram. Obično sam išao unazad u planiranju. Na primer, postoji neko veoma važno takmičenje na kraju sezone na kojem sam hteo da osvojim dobar rezultat. To bih postavio kao cilj, a onda bih se zapitao: „Dobro, da bih ovo ostvario, koje druge „manje“ ciljeve treba da postignem pre toga?“ To bi recimo bilo da otplivam određeno vreme na takmičenju 6 meseci pre tog glavnog takmičenja. Onda bih ponovio ceo proces – šta treba da uradim od sada pa u narednih 6 meseci kako bih otplivao to vreme? Cilj nije uvek bio otplivano vreme na takmičenju; može to biti i završetak izazovne grupe vežbi, ili da naučim kako da odradim dobro novu vežbu ili da poboljšam ritam spavanja. Obično sam imao ciljeve bar za svaki mesec, što znači da kad god bih postigao jedan cilj, znao sam šta je sledeća odskočnica kako bih bio bliži „krajnjem“ cilju. Jednom kada se postigne taj glavni cilj, smatram da je važno malo se odmoriti. Ne mora to da traje dugo (ponekad je dovoljno dve, tri nedelje nakon cele godine rada), ali smatram da su odmori važni kako bi mentalno podesili sebe. Kada ste osveženi i spremni da se vratite treningu, važno je da razgovarate o onome šta ste naučili – bez obzira da li ste
postigli svoj glavni cilj ili ne, mislim da je veoma važno sesti i analizirati šta je ono što ste dobro uradili, šta je potrebno popraviti i koji su vam novi ciljevi.
