Strah od talasa kod dece: Neću u more

Moje dete obožava vodu, kupa se u bazenu, ne smeta mu dok se prska u plićaku, niti kada ga neko polije po glavi. Međutim, kada dođemo na more i krenu talasi da huče, moje dete neće u vodu. U čemu je problem? Nema ga. To je samo nova situacija koju treba zajedno sa detetom da prerastete, bez obzira da li je beba od 6 meseci ili dete od 6 godina.

Dešava se da deca koja su uživala svako leto u talasima i moru ove ili sledeće godine neće ni prst da stave u vodu, jednostavno im takva situacija više ne prija. Bez brige, to se menja iz godine u godinu.

Fazu “neću u more” prošao sam i sa svojom decom, iako su u vodi od četvrtog meseca. Ovo su neke situacije sa talasima i morem koje smo uz trikove postepeno uspešno prevazišli:

Dokazivanje: Moja ribica iako je u bazenu od malena i stvarno voli vodu, kada se prvi put našla na obali mora gde su je talasi zapljusnuli ukopala se. Nije joj prijao ni zvuk talasa, a ni to što ju je zapljusnuo po stopalima. Karakter joj je takav da je ostala dosledna i nije ušla u vodu, bez obzira na sve moje trikove. Ali zato kada je stariji brat krenuo da trčkara i igra se u plićaku po talasima, ona je samo krenula za njim. Nije ni primetila da je već u vodi. Deca vole da se dokazuju, imitiraju druge i ukoliko vide kako onaj drugi radi to salakoćom, poželeće da to urade sami. Zato, probajte da prevaziđete strah od talasa, prvog susreta sa morem uz igru u društvu druge dece sličnog uzrasta, a sa kojima se dobro poznaju, imaju poverenja. Mi smo uspešno savladali talase, ne bi li se dokazali pred bratom.

Sve je igra: Bilo je situacija kada je moja ajkulica, sa devet meseci dok je bio jedinac, uživao u talasima u plićaku, ali već sutra nije hteo da uđe u more. Započeo sam igru “nemoj to”. Ušao sam u plićak sa kačketom i rekao “nemoj slučajno da mi uzmeš kačket, nikako”. Naravno, dovoljno je bilo reći “nemoj” kao svakom malom detetu, da izazovem reakciju koju sam priželjkivao. Da, nije trebalo dva puta da kažem, sam je došao po kačket puzeći po pesku do plićaka. Maltene nije ni primetio da je ušao u vodu. Naravno da je svako dete priča za sebe. Pokušajte da ih animirate. Napravite opuštenu atmosferu kraj obale. Bacajte kamenčiće, gađajte talase školjkama. Pretvarajte se da vam treba pomoć, i neka vam dete da ruku da izađete iz vode, neka zagazi u more. Pokušajte zajedno u plićaku da operete igračke od peska. Ili jednostavno punite i praznite kofice, flašice u blizini vode, perite gumeni čamac, dušek.

• Opuštenost: Upoznao sam porodicu na plaži čiji sin je imao tri godine, samo godinu dana stariji od mog. Njih dvojica su se zgotivili, zaigrali su se u pesku. Smejali su se, jurili. Posle jurnjave poveo sam ih u more da se operu. Kao što inače radim sa svojima, tako sam se i sa novim drugarom igrao u plićaku na talasima. Čak smo malo otišli u dublje, držali su mi se za leđa i kikotali, dok su talasi zapljuskivali. Njegovi mama i tata su posmatrali sve sa obale uz pogled odobrenja. Kada smo izašli iz vode, njegovi roditelji su mi prišli i rekli: “Samo da znate da on nikada nije hteo da uđe u more ne dublje od kolena, a pogotovo ne kada su talasi i nepoznata osoba”. Ne pričam ovo zato da bi sebe hvalisao, već da bi dočarao situacuju u kojoj je treća osoba bez poznavanja “problema” kreirala opušten ambijent, novu situaciju kraj vode, gde je dete koje se bojalo talasa ušlo u vodu. Deca prepoznaju kada ste opušteni, a kada želite da ih navučete da urade ono u čemu se trenutno baš i ne osećaju sigurno. Da bilo je talasa i uživali smo.

Ukoliko ni jedan od trikova ne upali kako bi vaše dete ušlo u more bez obzira da li ima talasa, ne očajavajte. Kada se opusti, i kada ga niko ne “forsira” da uradi što mu trenutno ne prija, iznenadiće vas kako će uleteti u talase.

Ono što je od svega najbitnije, bez obzira da li je beba od 6 meseci, godinu dana ili starije dete, nemojte ih “gurati” u more, talase, ukoliko krenu da unapred plaču. Sačekajte da se njihove oči naviknu na novo vodeno prostranstvo, uši na nova čula…Najlakše je da ih ubacimo u more dok vrište, samo što im tako možemo usaditi strah.

Kao i u svakoj fazi odrastanja, i ova “neću u more” će proći. Posle će doći nova faza “neću napolje, samo još malo da se kupam”. Do tada, strpljenje i igra su vaši saveznici u prevazilaženju straha od talasa, velike vodene površine, mora.