Kako otpor od plivanja pretvoriti u uspešnu saradnju?

Kao što škola i vrtić predstavljaju veliku promenu za dete, tako su voda i plivanje za neku decu velika nepoznanica. Ukoliko otporu od vode i plivanja, ne prethodi neki konkretan strah, a postoji dobra komunikacija roditelja sa trenerom i želja da dete krene u školu plivanja, nauči da pliva, uživa i zabavi se, ovakve situacije se mogu rešiti uz zajedničko zalaganje kako roditelja, tako i trenera.

Kroz iskustvo u radu sa decom svih uzrasta, ovo su neki od načina, kako sam zajedno sa roditeljima uspevao da deci olakšamo adaptaciju, ali i rešimo neke od napetih situacija, otpor ka vodi, plivanju.

Kako deci olakšati polazak u školu plivanja?

Za početak pripremite decu za nove okolnosti, novu sredinu, plivanje:

Ispričajte im priču kako ste vi krenuli na plivanje, šta ste najviše voleli i zašto, neku anegdotu koja će u njima probuditi želju da sutra zaplivaju. Pokažite im vašu sliku u kupaćem kao dete, ili ukoliko imate neku sa bazena, ako postoji i snimak još bolje. Verujem da i te stare fotografije imaju neku svoju tajnu koja će vašem mališanu dočarati doživaljaj koji ste vi imali dok ste počinjali da plivate.

Objasnite detetu da kada krene u školu plivanja, od njega se ne očekuje da zna odmah da pliva, niti da roni. Pojasnite mu da su u njegovoj grupi sva deca tu da nauče da plivaju, da nema pogrešnih koraka. Da kao i kada je u vrtiću, školi, uvek pita ukoliko mu nešto nije jasno... Ono što je najbitnije jeste da pažljivo sluša trenera, opusti se i uživa dok uči da pliva.

Uključite dete u proces pripreme za školu plivanja: Nakon uvodne priče o plivanju, idite zajedno da kupite kupaći, pustite dete da izabere koji želi. Zatim se dogovorite sa trenerom, da prvi čas dođete na upoznavanje. Ono što volim sa decom da radim kada dođu prvi put na bazen, a da ih opustim, jeste da im dam štopericu i pištaljku i da zajedno merimo vreme "velikim" plivačima. Kada zadobijem njihovu pažnju, tokom treninga sam im davao olovku i papir da nacrtaju nas dvojicu kraj bazena. Sva sreća papir trpi sve, ali tu tek vidite da li je dete spremno da uskoči u bazen, ili je potrebno još priče i podrške sa suvog. Na kraju časa, za njihov trud znam da im dam moje naočare, da mi čuvaju do sledećeg časa, jer će i njima i meni trebati.

Slažem se da je nekada lakše reći nego uraditi, ali za svaki početak i rad sa decom, pa i u plivanju potrebno je dosta priče, strpljenja, truda ali i vere u njih. Zato, ukoliko ova taktika kod vašeg detete ne upali iz prvog puta, slobodno je rasporedite na duži period uz dogovor sa trenerom kako bi se što bolje adaptiralo na novu sredinu, vodu, plivanje...

Šta kada dete odbija da pliva, pruža otpor? Pretvorite otpor u saradnju. Kada je u pitanju otpor od plivanja, bitno je da znamo da nema nekih skrivenih strahova od vode. Imao sam situaciju kada su roditelji dovodili decu koja kako pređu prag bazena kreću da vrište bez nekog razloga, bukvalno se deru, a vidi se da je tome već prethodila napeta atmosfera kod kuće, u kolima na putu do bazena... U takvim momentima, roditeljima je naravno užasno neprijatno, jer su svi pogledi upereni u njih, a tenzija ne posustaje... Nema potrebe za tim. Sve je rešivo:

U takvim situacijama često zamolim roditelje da koliko god bilo teško, ostave dete, okrenu se i izađu sa bazena. Sednemo na ivicu bazena, pustim dete da se i dalje dere (meni nije neprijatno, samo malo bubnji u ušima), i nastavim redovno sa časom. Posle drugog trećeg puta, shvate sami da ih niko ne primorava ninašta i da sve što radimo u bazenu, jeste kroz igru, osmeh i uživanje. Kada napetu situaciju pretvorimo u saradnju, poverenje, lako je onda učiti i plivati.

Međutim, ima dece koja kada ih roditelji ostave kraj bazena, tek tada krenu još više da vrište, čak histerišu. U takvim momentima histerije, uz prethodno odobrenje roditelja, kada blage metode, priča nemaju rezultata, jednostavno zajedno sa detetom uskočim u hladnu vodu (meni do struka). Da, malo se razmrdamo, osvežimo i verovali ili ne u trenutku prestane vriska. To je stvarno trenutak koji se preseče. Za tako nešto, najbitnije je da roditelji imaju poverenje u osobu koja uči vaše dete da pliva.

Naravno bilo je i onih slučajeva gde smo svi zajedno "jurili" dete oko bazena, pa i van njega. U takvim situacijama pomože platforma (ostrvo) koja se stavlja u bazen da deca nižeg uzrasta mogu da stoje i u dubokoj vodi. Odalji se od ivice bazena da deca nisu u mogućnosti ukoliko ne znaju da plivaju da izađu, niti da "pobegnu" sa časa. Naravno bilo je onih koji su iako ne znaju da plivaju svesno kretali sa ostrva, ali su se ubrzu uverili da je bezbednije da ostanu na njemu. Kada to shvate lakše je. Tada se ceo čas koncentriše na rad na ostrvu i oko njega, sa puno rekvizita i igračaka u vodi. I gle čuda, dreka i otpor prestaju i dete se polako uključuje u čas, počinje da prihvata vodu.

Dečak koji je upravo glavni lik ovog primera, danas je ponosni član takmičarskog plivačkog tima. On je ujedno i najsvetliji primer kako otpor od plivanja možemo pretvoriti u uspešnu saradnju!

Na kraju krajeva, plivanje nije obaveza, kao što je škola... Ukoliko vaše dete nije spremno ovog momenta da uskoči u bazen biće sutra ili za mesec, dva, ponekad tek i za godinu dana. Svako ima svoje vreme. Najbitnije je da ga ne požurujete zato što su njegov drugar, sestra krenuli na plivanje, niti da mu stvorite neki strah od vode.