Kako plivanje pomaže deci kod ravnih stopala?

Da li se ravni tabani leče ili ne? Postoje najrazličitije studije. Da li su spuštena stopala kod dece stečena ili urođena? Odgovor i na ovo pitanje stručnjaci često objašnjavaju iz različitog ugla. Da li se može uopšte sprečiti pojava ravnih stopala kod dece? U nastavku neću odgovoriti na ovo pitanje, ni na prva dva, već ću pokušati da vam ukažem kako kroz vežbice u vodi i plivanjem možete preventivno delovati na dečija stopala. Podsetiću vas kako plivanjem možete detetu olakšati svaki korak, od najranijih dana.

Da li plivanje može da reši problem ravnih tabana kod dece?

Svako stopalo je priča za sebe. Nema univerzalnog "leka" kada su u pitanju ravni tabani. Ravna stopala, bez obzira da li su nasledna ili ne, ne predstavljaju situaciju koja se rešava sezonski, samo hodanjem po kamenčićima tokom leta ili nošenjem određene obuće jedne sezone... Rešenje je u miksu najrazličitijih stvari, zdravih navika, prevenciji, kretanju, igri, sportu, plivanju... I to ne samo danas, već svaki dan. To je moje iskustvo kao tate i trenera plivanja.

Kao što su deca različita, tako su i njihova stopala najrazličitija. Nije isto kada se kod deteta od tri godine uoči promena na stopalima, i kod deteta od sedam ili jedanaest. Ravna stopala i njenog domaćina prvo treba dobro upoznati. Ukoliko otkrijete i poštujete njihove potrebe, sa lakoćom ćete pronaći pravu aktivnost i detetu olakšati da sigurnije korača.

Deca koja su od najranijeg uzrasta, čak od četvrte, pete godine već u vodi, i plivaju mnogo manje imaju problema sa ravnim stopalima ili je to bar manje izraženo.

To nije samo moj lični stav, već i izveštaj stručnog tima, sportskog saveza, sa kojima sam tokom svoje karijere sarađivao. Zašto? Zato što deca dok plivaju najviše rade stopalom, više su bosa nego u bilo kojoj drugoj sportskoj aktivnosti. U pitanju je takozvani "kicking", ispružanje i savijanje stopala tokom plivanja, koji se kasnije razvije u kompletnu tehniku - kraul. Primera radi, tokom samo jednog zaveslaja stopalo se pomeri gore, dole minimum 4-6 puta. Zamislite kada deca od pet godina otplivaju uz daskicu ili nudlicu radeći samo nogama jednu dužinu 25m bazena, koliko puta njihova stopala naprave pokret gore, dole? U proseku oko 250 puta. Koliko tek onda deca uzrasta od 11 godina, prosečni plivači, tokom treninga od 45 minuta urade pokreta stopalom? Minimum 10.000 puta! Sada pomnožite sa treningom od dva puta nedeljno, ili osam puta mesečno. A zamislite tek kombinaciju rada nogu prsno i delfina ili prsno i kraul! Koji je to raj za stopala i dete, ne samo kao vid terapije, već prevashodno kao deo prevencije.

Voda dečija stopala odmara, umanjuje bol!

U vodi je nekako sve lakše da se radi sa decom, zabavnije je. Osim toga što su mišići opušteniji, zglobovi rasterećeniji, deca na aktivnosti u vodi, ne gledaju kao na obavezu! Čak i kada su u pitanju vežbice za stopala, kao deo terapije. Dete je u vodi slobodnije, lakše, komotnije, a spuštena stopala mnogo odmornija.

Plivanje jača ligamente i mišiće stopala.

Kada se rodila moja ajkulica, i napravila prve korake, primetili smo da gazi levim stopalo malo više ka unutra. Šta smo radili? Plivali smo. U vodi, deca ne mogu da se povrede, kao na suvom. Dok plivate nema naglih pokreta, zglobovi i ligamenti nisu pod opterećenjem kao što su van vode. Uz određene vežbice na suvom, uz pravilne pokrete u vodi, upornost, uspeli smo da korigujemo stopalo. I danas plivamo, minimum jednom nedeljno. Trudim se da svaki momenat u vodi, bez obzira da li je to kada ili bazen, iskoristim i za vežbice za stopala, ali iskljičivo kroz igru.

Ovo su neke od vežbica koje je nam je fizijatar preporučio za jačanje mišića stopala, a ja sam ih prilagodio za vodu, ne samo kod moje dece, već ih praktikujem i na časovima plivanja:

1. "Prstići – peta" vežbica je mnogo zabavnija u vodi. Zato što ima dodatni efekat prskanja, a deca to vole. U plitkom delu bazena igramo se tako, što hodanjem na prstićima pravimo "buku" u vodi, šljapkamo. Isto to radimo i dok se deca "vijaju" na petama. Obavezan je propratni efekat - glasan smeh i dečija vriska. Kod ove vežbice prsti-peta volim da ubacim dodatne elemente:

- Hodanje na petama, po tamnoj liniji na dnu bazena. Dok hodaju na petama između prstiju im stavim po jedan plastični žeton, kao novčić ili manji plastični čep od flaše. Sve zavisi od uzrasta deteta. U povratku idu na prstićima (bez novčića) isto po plavoj liniji, ali ukrštajući nogice cik-cak.

- Da hodanje na prstićima bude još zanimljivije, na dno bazena, u plitkom delu do kolena, postavim male obručeve za vodu (oko 15-20cm u prečniku), a njihov zadatak je da na prstićima staju jednom nogom u jedan krug, drugom u drugi i tako od tačke A do tačke B.

- Nakon ovih vežbica odmaramo stopala, tako što deca rade kružne pokrete u vodi stopalima – malo levo, pa desno, zatim gore, dole, pa ceo krug, a uz sve to prstići idu gore dole tj. napred, nazad. Često dok rade ovu vežbicu "slučajno" proverim da li su možda golicljivi na stopalima i ako nisu dobiju malu masažicu za sam kraj.

2. Osvajanje podvodnog "trofeja". Često krajem časa praktikujem da sa decom igramo igricu podmornice u plitkom delu. Pobacam kolutove (veličine malo veći od šake, debljine kao olovka) na dno bazena dok oni ne gledaju. Njihov zadatak je da rone i donesu što više «trofeja» na površinu. U slučaju kod ravnih stopala igricu sam malo modifikovao. Umesto da rone, njihov zadatak je da petama dođu do svakog koluta, podignu ga prstima i daju drugaru. I tako dok ne sakupe sve. Na kraju se ponovo vraćaju do ivice bazena kombinujući prsti - peta vežbicu. Sve ove vežbice, pored blagodeti za stopala, ligamente, mišiće, dodatno razvijaju i motoriku kod dece.

3. Nožna, podvodna košarka. Uzmem gumene loptice, za nijansu veće od klikera i to obavezno u nekoj drečavoj boji da bi se videle pod vodom bolje. (Ako nemate loptice, mogu i sitne igračke koje tonu.) Loptice, stavim u mrežicu na dnu bazena da mi ne pobegnu, a njihov zadatak je da sa dna bazena iz mrežice dohvate nožnim prstićima i stave ih u koficu, koja je van vode. Ko da više koševa nožnim prstićima, skupi više loptica u koficu, taj je pobednik.

Ova igrica može biti iz sedećeg položaja na stepenicama malog bazena, a može i iz

stojećeg položaja kraj ivice bazena. Ukoliko deca rade iz stojećeg položaja možete ovu igricu dodatno «začiniti». Kako? Tako što ćete detetu dati da jednom nogom stoji na gumenom mekanom ježiću ili bodljikavoj polu loptici, dok drugim stopalom skuplja loptice i daje koš. Na ovaj način se dodatno razvija i ravnoteža kod dece. Probajte, ovakve vežbice u vodi drže pažnju čak i trogodišnjaku, a za starije su izazov i bude takmičarski duh.

4. Šetnja po "žici". Ova vežbica može u plitkom delu bazena da se radi. Prvo uzmem malo deblji konopac i razvučem ga na dno bazena (zategnem ga, stavim tegove na krajeve da se što manje pomera). Njihov zadatak je da prstićima uhvate kanap, oslanjajući se na pete i odšetaju do drugog kraja bazena. U povratku se vraćaju pačijim hodom po kanapu. Kada završe šetnju po "žici" sednu svi na ivicu bazena i dam im olovku ili štapić mekani za vodu i treba da ga prebacuju nožnim prstima do drugog, i tako u krug.

Verujte mi neki moji plivači radeći redovno ove vežbice u vodi, nemaju više tabančiće kao krofnice. Naravno da za boljitak i pozitivne promene kod stopala potreban je kontinuinuitet kako u vodi, tako i na suvom. Plivanje i određene vežbice u vodi mogu uticati na pravilan razvoj deteta i stopala, ali mogu i umanjiti progresiju određenih deformiteta. Teško da se rezultati mogu videti nakon dva meseca. Često ravna stopala, ukoliko se ne tretiraju pravovremeno i na adekvatan način, povlače u kasnijem uzrastu kod dece i probleme sa kičmom.

Zato, redovnim plivanjem, i blagim vežbama u vodi ili oko nje rezultata uvek ima.

Najbitnije je da su dečija stopala laka dok se igraju i koračaju kroz život!

Plivanje će im sigurno vratiti slobodu kretanja.

Nema potrebe dizati buku oko ravnih stopala, ali treba biti svestan da su nam deca manje fizički aktivna. Deca se danas hteli mi to ili ne manje kreću. Da, i mi roditelji čast izuzecima, su sve više u foteljama, kolima... Znam život je dinamičniji, zahtevniji! Mada, svako vreme nosi svoje breme, zar ne! Ali ono što je činjenično stanje jeste da se doktori specijalisti žale kako deca sve više dolaze sa problemima kičme i ravnim stopalima, a tek su na početku životne avanture...