Da li roditelji treba da znaju osnovne tehnike spašavanja, prve pomoći, oživljavanja (CPR) u vodi?
Svaka veština koja može danas da pomogne vašem detetu ili nekom drugom da spase život dok ne stigne stručna služba, je poželjna. Ne, ne treba vi kao roditelji da budete doktor, spasilac, već samo da znate da u najgorim trenucima odreagujete na pravi način. Najgore je da ništa ne uradite, da se ukočite, uspaničite.
Svakodnevno učim decu da plivaju, ali prevashodno i da budu sigurna u i oko vode. Da znaju kako da se održavaju u vodi, ponašaju u kritičnim situacijama. Kako da savladaju sigurne metode da pomognu drugome, a da ne odmognu sebi. Zašto onda i roditelji ne bi savladali osnovne tehnike oživljavanja (CPR), prve pomoći?
Ispričaću vam priču, koju je meni pre izvesnog vremena priznao član familije.
Kao i svake godine od kada su dobili treće dete letuju sa prijateljima na istom mestu. Deca su sličnog uzrasta. Super se slažu, igraju. Idealan odmor za roditelje. Kao i svako jutro posle doručka pili su kafu nedaleko od bazena, dok su se deca kupala u dečijem bazenu. Među njima je bilo i plivača i onih sa “mišićima” oko ruke. Bilo je vreme za odmor, kao i svaki dan do tada na moru. Svi mališani su dobili po sladoled, samo se jedan topio u njegovoj ruci! Dok mi je pričao u glasu mu je uznemiranost odzvanjala… Kraj svoje noge spazio je roze “mišiće” za vodu…
Ova priča ima srećan kraj, ali, mnoge nemaju. Zbog ne pažnje roditelja za malo da se opušteno letovanje pretvori u tragediju.
Šta se desilo?
Četovorogodišnja devojčica, skinula je “mišiće” za plivanje, ali se vratila do bazena da iz plićaka uzme gumenu patkicu… Skliznula je, i potonula… Niko od punog bazena, dečije galame nije primetio da neko pluta u bazenu... Uskočio je i izvadio je…u tom momentu već je izgubila boju… To se sve dešava u delićima sekunde. Pribran još uvek, ono što mu je prvo prošlo kroz glavu jeste da je viknuo prijatelju “skloni decu i žene, zovi pomoć”. Instiktivno je počeo da radi prvu pomoć, oživljavanja (CPR). Spasioca nije bilo! Ali među gostima kraj bazena bio je doktor, koji je nastavio sa oživljavanjem… Imali su sreće! Povratili su devojčicu. Zbog bezbednosti dete su odveli u bolnicu u obližnji grad gde je bilo detaljno pregledano i ostavljeno uz stručan nadzor naredna tri dana…
Kada su strasti i emocije splasnule, pitao sam ga: Kako je znao šta da uradi u tom trenutku? Znao sam da nije imao nikakve kvalifikacije za pružanje prve pomoći, kamoli za oživljavanje (CPR). “Nisam planirao da će se to desiti baš meni, u glavi mi je bilo samo da ponovo diše.” Zaćutao je i onda je on mene pitao: Da li sam smeo da uradim CPR tehniku oživljavanja, jer nisam bio obuče za to?” Da naravno!
Šta da radimo u takvim situacijama? Najgora stvar koju možete da uradite u tim momentima, je da ne uradite ništa!!!! U takvim situacijama nema mnogo razmišljanja niti prostora za panikom. Postoje osnovni koraci koji se tada preduzimaju, dok stručna ekipa ne dođe - pokušate da nekoga oživite - date CPR. Neko to uradi instiktivno (kao što je moj rođak), a neko je prošao obuku. Najbitnije je da se pravovremeno reaguje.
Ovaj tekst nije tu da vas uplaši, već samo da vas osvesti i podstakne na razmišljanje, da shvatite da je plivanje veština za ceo život, koju možete da “poklonite” detetu, ali da se uz neadekvatno ponašanje kraj vode i u vodi nezgode mogu desiti. Naravno, ključni momenat je da do toga ne dođe, da deca budu sigurna u vodi i oko nje.
Ne skreći pogled: Bez obzira da li dete ima godinu, pet ili 15 godina. Bez obzira da li je plivač ili ne, kada je u vodi ili oko nje, ne ispuštajte ga iz vida. Ovde ne mislim da budete njihove senke i uhodite ih, već da budete uvek na oprezu. Posebno kada je veći broj dece u vodi ili kraj vode.
Nema opuštanja: Ukoliko ste se odlučili da detetu koje ne zna da pliva stavite neki od vodenih rekvizita, nema opuštanja i ispijanja kafe, jer jednim treptajem oka tragedija može da se desi.
Pričajte, pričajte: Na nama roditeljima, tetkama, stričevima, svima koji su u dečijem okruženju je da sa njima pričamo o najgorem scenariju – da ih edukujemo. Edukujte sebe, na taj način edukujete i dete.
Poštujte pravila: Ukoliko poštujemo pravila bazena, javnih kupališta i tome učimo našu decu, smanjujemo takođe rizik od neželjenih situacija i eventualnih fatalnih ishoda koji mogu biti prouzrokovani kršenjem i ne poštovanjem istih.
Upišite dete što ranije u školu plivanja. Na prvom mestu da nauči da se održava u vodi, a zatim da zna šta se sme, a šta ne sme u i oko vode. Da savlada osnovne tehnike preživljavanja kroz igru: napredne lične i spasilačke veštine. Tehnike plivanja će posle lako usavršiti.
Svako ko se bavi decom i plivanjem treba da zna osnovne tehnike spašavanja i da prođe ne samo teorijski već i praktičnu obuku i da to svoje znanje i veštinu obnavlja nekoliko puta godišnje.
Uz malo truda možemo biti Super heroji: Mame, tate, tetke, stričevi, ujne, kumovi… bilo bi poželjno da znate da plivate, ali naravno da nemate “obavezu” da znate veštine pružanja prve pomoći kraj vode. Ali uvek imajte na umu da možete nekom da spasite život, ukoliko savladate. Ukoliko škola plivanja u vašoj blizini nema stručan tim za edukaciju o ličnim i naprednim spasilačkim veštinama, siguran sam da znaju da vas upute na pravu adresu u vašem gradu.
Postupak oživljavanja, CPR dok prva pomoć ne stigne:
“Izvadite ih iz vode.
Okrenite ih na stranu, da voda izađe ako je još u ustima.
Promrdajte ih da vidite da li reaguju, da li vas čuju.
Ukoliko nema odgovora, viknite, tražite pomoć.
Dok pomoć ne stigne krenite sa oživljavanjem - CPR! Levu ruku stavite davljeniku na grudi, desna preko i uradite 30 grudnih pritisaka na dole. Poželjno je pritiskati jako i brzo u sam centar grudi.
Ukoliko ste u mogućnosti, i pribrani, treba da uradite i rescue breaths. Tako što zabacite davljeniku glavu u nazad, stisnete mu nos, prekrijete površinu njegovih usta svojima. Dva puta udahnete vazduh u pluća i ponovite 30 kompresija tj. pritiska na grudi. Nastavite da radite to…To jeste zahtevna veština…
Možda nekom spasite život, dok stručna pomoć ne stigne. “
