Blog gost: Bojan Crnojački – Bazen kao igralište (Plivanje kao dečija igra)

Još za vreme studiranja bio je jedan od najboljih i najproaktivnijih studenata, a u isto vreme zaposlen u to vreme u najboljoj marketinškoj agenciji u Novom Sadu (Srbija) i šire. Inspirisan dečijom igrom, maštom kroz raznovrsne sportske aktivnosti, 2008. pokreće školicu sporta “oLLE!” za decu od prenatalnog perioda pa do 14 godina.

Za Swimming Dad kao #Blog gost, Bojan Crnojački otkriva u čemu su plivanje i dečija igra isti, a po čemu se razlikuju? Koliko je voda i vodena sredina bitna u razvoju dece od malih nogu? Ali i kako se može igrati na igralištu - bazenu?

Da je bazen tvoje jedino igralište kako bi se u njemu igrao?

Čitanjem ovog pitanja, misli su mi se prvo našle u detinjstvu i odrastanju. Kada bi roditelji trebali da me vode na bazen, bio sam toliko oduševljen da nisam mogao da dočekam. Pripremao bih se dva sata ranije pred polazak i pravio planove za nestašluke. Od detinjstva, bazen je bilo moje super igralište koje sam obožavao. Prilikom odrastanja, sačuvao sam onaj istinski dečački duh koji je bio okidač dobre zabave i malo umerenijih nestašluka. Svakako to je i danas slučaj.

Da se vratimo na pitanje.

Ukoliko zamislim bazen kao moje jedino igralište, onda je potrebno malo mašte i fuzije između zabavnih sadržaja na tlu i u vodi. Pored svakodnevnog plivanja, ronjenja do iznemoglosti i skokova za rubriku verovali il ne, ubacio bih i propratni sadržaj. Propratni sadržaj, sastojao bi se od puno tobogana, strunjača po kojima možeš da trčiš na vodi, topova koji ispaljuju, koševa, golova, podvodnih tunela, vodenih trambolina...

Dosta uzaludnog vremena bih provodio da osmislim kako da trčim po vodi.

Koja bi pravila važila na tvom igralištu, šta bi deca na njemu učila?

Pravilo drugarstva bi bilo jedino pravilo koje bi moralo da se poštuje. Prilikom odrastanja na ulici sa drugarima, imao sam najlepše detinjstvo koje sam mogao poželeti. Zato bih ovde preslikao i ubacio nevidljiva pravila kojih smo se držali u detinjstvu. Biti drugar i uvek biti tu za drugara. Deca na igralištu bi učila da se igraju, međusobno uvažavaju i da zajednički odrastaju. Svako dete bi osetilo pripadnost i identifikaciju sa ekipom na našem najvažnijem mestu. Posle toga je sve lako. Prespavaš i sa osmehom doletiš na svoje omiljeno igralište.

U čemu su plivanje i dečija igra isti, a po čemu se razlikuju? (iz tvog iskustva u radu sa decom)

Kada se dete oslobodi straha od vode, stekne samopouzdanje i savlada osnovne tehnike obuke plivanja, tada počinje istinska magija. Plivanje postaje omiljena dečija igra puna avanture. Njihova istraživanja u vodi se na kraju uvek završavaju sa oduševljenjem i osmesima. Posmatrajte samo dete dok pliva i roni. Shvatićete koliko male stvari mogu da nas učine srećnim i zadovoljnim.

Deca koja imaju strah od vode, potrebno je da prođu jedan period kako bi se opustili i stekli poverenje i samopouzdanje. Za njih u prvom periodu bazen i samo plivanje predstavljaju nepoznat teren i opasnost. Zato je jako bitno da deca kroz zabavu i igru uvode u program oslobađanja straha od vode. Mnoga deca iz ljubavi prema sportu i uživanjem u vodi, počinju da treniraju plivanje. Ulaskom u takmičarske programe, sve više je akcenat na rezultatu i osvajanjem medalja. Nažalost, sve manje u uživanju i igri.

Koliko je voda i vodena sredina bitna u razvoju dece i zašto?

Prilikom odrastanja, dete prolazi kroz razne razvojne faze. Motorički razvoj deteta je od velikog značaja u periodu razvoja do 7. godine života. Uticaj vodene sredini u ranom detinjstvu može puno da pomogne prilikom razvoja deteta. Bebe imaju ograničene pokrete na tlu. Ukoliko ih stavite u vodu, tada se situacija u velikoj meri menja što se tiče ispoljavanja pokreta. Oslobađanjem straha od vode, dete prevazilazi strah i dobija na samopuzdanju, što je veoma bitno u daljem odrastanju i pripremi za život. Plivanje predstavlja odličnu fizičku aktivnost za jačanje tela i duha.

Takođe, plivanjem se preventivno i korektivno utiče na deformitete.