Kako plivanje doprinosi bržem oporavku dece nakon povreda?

Nijedan oporavak nakon ”dečijih” povreda na mišićima, ligamentima, prelomu ili određene intervencije, nije lak, ali je dostižan. U takvim situacijama organizam je ograničen sa pokretima, i određenim aktivnostima na suvom. Zato su plivanje i voda često najbolje rešenje. Zašto? Zato što u vodi nema naglih pokreta. Nema povreda. Zglobovi i ligamenti nisu pod opterećenjem kao što je to slučaj na suvom. Pored toga što povećava pokretljivost i elastičnost zglobova, plivanje doprinosi boljoj gustini kostiju (linkovati). Dobra tehnika plivanja, za datu povredu kod dece, je pola oporavka, a loša može da pogorša trenutno stanje! Zbog svega toga, ali i plovnosti, plivanje i voda uvek mogu ponuditi bezbedan, znatno efektniji oporavak od bilo koje druge fizilčke aktivnosti u takvom stanju.

Plivanje, kao deo rehabilitacije kod dece nakon povreda.

Nakon naime bezazlenih, ali i ozbiljnih povreda, kao deo bržeg oporavka kod dece (i odraslih), lekari specijalisti, često preporučuju plivanje i vežbe u vodi. Voda će u takvom stanju delovati terapeutski. Kao što je svaka povreda i dete jedinstveno, tako je i oporavak individualan.

Ovo su samo neki od slučajeva povreda kod dece, sa kojima sam se susretao i radio u vodi kroz vežbe i plivanje, kao deo procesa njihove rehabilitacije:

Povreda kolena, ligamenata: Jurio je nizbrdo biciklom. Izgubio kontrolu, naglo zakočio i odleteo. Tinejdžeru je koleno ”izletelo”, a ligamenti pokidani. Zabolelo me je dok mi je njegova mama prepričavala šta se desilo, jer sam sličnu stvar doživeo i sam, ali na basketu. Nakon intenzivne nege od skoro dva meseca, na preporuku fizijatra da treba da vežba, ušao je u bazen. U početku smo samo šetali kroz vodu. Zatim smo u šetnju ubacili i blago podizanje kolena u vodi, gore dole, napred nazad. Korak po korak dok nije zaplivao.

Kod povreda kolena, najzahvalnije je raditi pokrete nogu kao u kraul i leđnoj tehnici. Jer kružni pokreti kao što su kod prsnog, za ovu vrstu povrede mogu samo izazvati novu tegobu (naravno sve zavisi od vrste povrede).

Kasnije smo ubacili peraja i to ona kraća kako bi još bolje ojačali mišićne grupe nogu. Na taj način nismo opterećivali samo koleno, ali smo jačali mišiće oko njega. Ovo su neke od vežbica sa perajima koje smo radili u vodi:

- U dubokoj vodi do struka, šetali smo napred, i unazad, podižući koleno na gore, peraja su sve vreme na nogama. Zatim smo isti pokret ponovili sa perajima u stranu.

- Potom smo držeći se rukama za ivicu, u ležećem položaju na leđima, radili blage pokrete celih nogu, pa zatim savijanje iz kolena uz peraja.

- Na kraju smo plivali leđno sa perajima, veoma blagim pokretima kroz vodu, a daskica je bila na grudima. Istu ovu vežbu smo radili i okrenuti licem u vodi, daskica ispod grudi, a peraja na nogama.

- Takođe smo radili i blage čučnjeve sa perajima, držeći se za ivicu bazena, a potom uz polako okretanje u stranu.

Sve se ovo radi dozirano i dan po dan, uz stručan nazdor trenera, a preporuku nadležnog doktora, fizioterapeuta.

Povreda šake i podlaktice: Pored toga što je dobra plivačica, odlična je i gimnstičarka. Ima jedanaest godina, i voli da skače, radi razne akrobacije. Jedan dan dolazi na bazen sa gipsom na ruci, a oči pune suza. Samo sam rekao – Zar opet? Nezgodno se dočekala na levu ruku i slomila kako kaže ”par koščica”! Uz preporuke doktora specijaliste, nakon osmonedeljne faze mirovanja i fizikalne terapije, ušla je u bazen. Počela je da pliva.

U početku smo u bazenu radili samo nogama, uz blage pokrete ruku. Ruku smo štedeli. Pored toga, najviše smo radili jednostavne kružne pokrete šakama i podlakticama u vodi, a kasnije smo uveli i razna pomagala ko što su gumena traka, loptica, lopta, nudla,… kako bi što više, a bezbolnije ojačala mišiće te ruke. Neke od vežbica koje je radila u vodi, pre nego što je zaplivala:

- Sa gumenom lopticom u vodi je blago pravila pokrete stiskanja i opuštanja povređene šake dok je plivala leđno. Takođe da bi smanjili pritisak na šaku, a povećali na podlakticu, plivala je lagani kraul sa zatvorenom šakom držeći lopticu.

- Zatim je uz gumenu traku, koja je bila jednim krajem vezana za rukohvat na ivici bazena, radila pokrete povlačenja napred i nazad u vodi, kao i pokrete u levu i desnu stranu. Takođe je istu traku nagazila jednim stopalom u vodi, jednom se rukom pridržavala za ivicu bazena, a drugom rukom povlačila gumenu traku kroz vodu na gore i na dole, blagim pokretima. Ova vežbica može da se radi i bez trake samo uz otpor vode u prvoj fazi oporavka. Bitno je da se ruka ne optereti.

- Sa većom loptom koja je zamenila daskicu, radili smo serije nogama, sa opruženim rukama uz konstantno potapanje lopte i pritisak na dole.

- Stojeći u plićem delu bazena, u polučučnju, radili smo provlačenja nudle kroz vodu, menjajući uži i širi hvat, potiskujući nudlu na dole i u stranu, sa obe ruke istovremeno, a potom polako samo sa jednom rukom.

Nakon četiri nedelje u bazenu, polako se povređena ruka vratila u formu. I dalje smo radili vežbe koje se odnose na tehniku, kao npr. kraul - ruka ruku čeka i plivala je najviše kraul i leđnu tehniku. Kada se osećala subjektivno bolje, ali i nakon redovne kontrole nastavila je da pliva. Danas i dalje pravi akrobacije u vazduhu, ali i redovno pliva.

Slomljena noga: Strastveni, fudbaler, skijaš, moj plivač. Posle zimskog raspusta, trinaestogodišnjak šalje mi sliku - desna cela noga u gipsu! Naleteo je na kamen, skija se nije otkačila, a noga ostala u vezu. Detalje pada vam neću prepričavati. Posle pauze od dva meseca, a na preporuku fizijatra ušao je u bazen. Na početku smo u vodi više radili vebžice sa nudlicom:

- Hodao je kroz vodu bez ičega unapred, zatim unazad, kako bi povratio kretanje, a zatim koristeći i nudlicu. Kako? Tako što bi nogom nagazio nudlicu po sredini i manjim koracima koračao kroz vodu, napred i unazad, a zatim blagim pokretima sa nudlicom, kroz vodu je podizao nogu u stranu, malo levo, pa desno.

- Na red su došle ”stepenice”. ”Penjao” se do prvog, i do 10tog sprata u vodi uz pomoć stepera, dok je nudlica bila i dalje tu, ispod kolena. Na taj način smo pravili aktivne pauze i dalje držeći nudlicu konstantno oko kolena.

- Na kraju je ”vozio bicikl” po bazenu uz dve tri nudlice na koje je seo i blagim pokretima nogu okretao ”vodene pedale”. Na ovaj način smo radili ne samo na jačanju mišića, već i na balansu i obimu pokreta.

Kada je noga počela da se oporavlja, vraća svoj tonus, plivali smo. U početku, plivao je samo leđno sa plovkom između nogu, a zatim sa dve nudlice ispod leđa. Kako je vreme prolazilo plivanje smo pojačali i uveli tehniku kraul. Vratio se u formu i eno ga, danas je centarfor u školskom klubu. Mada iskreno manje skija, ali više pliva.

Povreda ramena: Tenis joj je bio u venama. Generacijski je bio deo porodične tradicije. Tako da je sasvim logično bilo da čim prohoda uzme i reket u ruke. Bila je i moja plivačica. Nakon letnjeg teniskog kampa žalila se sve više na bol u levom ramenu. Klasična upala nakon neproporcijalnog povećanog obima treninga i režima rada. Nakon konsultacije sa doktorom,

savet je bio da u nekom periodu napravi pauzu sa tenisom, a da više konzumira plivanje.

- U početku smo radili vežbice pod vodom, kako bi povratila bezbolno zamah rukom. Konkretno, pravljenje krugova, osmica sa rukom ispruženom u vodi.

- Zatim, smo pravili ”snežnog anđela”, ali ležeći licem okrenutim u vodi, kako bi povećali i osnažili bolji opseg pokreta ramenog dela. Ponovili smo vežbicu i na leđima.

- Nudlica je i u ovom slučaju pomogla, kroz vežbice potiska iste u vodi od površine ka dole i u stranu.

Kako je bol sve više nestajala, intezivirali smo plivanje i to leđnom tehnikom zbog sličnosti i prirode pokreta ruku njenog omiljenog sporta. Vratila se tenisu, ali i dalje jednom nedeljno pliva. Zašto? Za početak da opusti mišiće, glavu razbistri, ojača srce, ... napuni svaki mišić, zglob i kosti energijom koju samo voda može da pruži! A samim tim i da osnaži celo telo, a u cilju prevencije od povreda.

Oporavak nakon povrede, preloma, određene intervencije, zavisi od deteta i njegove motivacije za svakim novim skokom, okretom. Naravno, podrška roditelja i stručnog lica je neophodna. Takođe, potrebno je dosta vremena, strpljenja, upornosti kod rehabilitacionog procesa, a plivanje i vežbe u vodi će svakako u tome samo dodatno pomoći.