Kako steći poverenje u plivanje?

Kako deca da izgrade poverenje u plivanje?

Neka deca su od malena sa vodom na ti, dok je drugima ona na startu veliki stranac. Posebno kada ih gužva, graja, prskanje dodatno poremete. Međutim, ukoliko je neko od poverenja sa one strane “ivice”, mnogo je lakše da dete uđe u vodu. Samim tim i stekne poverenje u plivanje.

Kako zadobiti dečije poverenje u vodi, plivanju? Postepeno. Bitan je svaki postupak, reakcija, razgovor, ali i osluškivanje... svi oni pomažu da se izgradi poverenje. Ukoliko se od prvog susreta sa vodom stvori poverenje kod deteta, odnosno zdrava relacija prema okruženju u vodi i oko nje, lako je posle da to dete naučite da pliva.

Poverenje u vodu, plivanje dolazi odmah po rođenju, u prvoj godini života. Roditelji su ti koji, slobodno mogu reći, već prilikom kupanja u kadici ulivaju deci poverenje u vodu. I kada počnu da idu na časove bebi plivanja ili jednostavno uživaju sa bebom na bazenu, moru, roditelji su i tada oni koji svojim pokretima, smirenošću u vodi, ulivaju poverenje ili stvaraju nervozu.

Moja deca su od četvrtog meseca u vodi. Slobodno mogu reći da su od tada postepeno sticala poverenje u vodu, da bi se danas opušteno igrali, zabavljali u vodi, ali i tako postepeno proplivali. Do sada njih, a ni mene plivanje i vodeno okruženje nije izneverilo.

Na koji način deca STIČU poverenje u vodu, kada ”izađu” iz pelena?

Kako deca rastu, razvijaju se, sve više argumenata očekuju zašto nešto od njih tražimo... Ako uspemo da im to adekvatno obrazložimo, brzo će steći poverenje u vodu i kraj nje. Kako su sve više starija, razumnija, poverenje u plivanje kod dece gradi se kroz verbalnu ali i neverbalnu komunikaciju. Ovde glavnu ulogu imaju treneri, koji u odnosu na roditelje treba da izgrade dečije poverenje u vodu, plivanje na jednom drugom nivou. Ali i da ga zasluže. Tek to nije lak zadatak! Posebno kada imate decu kojoj čim pružite ruku da uđu u bazen njima se zenice rašire od straha, tražeći sigrunost u vašim očima.

Evo jednog primera iz mog iskustva.

Mama blizanaca godinu dana u kontinuitetu dovodila je dečaka i devojčicu na bazen. Oboje su imali iskustva sa vodom na časovima bebi plivanja, gde su roditelji uz njih u vodi. Međutim, dečak je i pored toga imao nepoverenje prema vodi, okruženju. Kako je prešao u stariju grupu gde se pliva bez roditelja (3-5 godina), svaki put u suzama je dolazio na bazen. Ali i pored suza je uspevao da uđe u vodu. Niko ga naravno na to nije primoravao, jednostavno je to bio njegov mehanizam privikavanja. Sestra je bila drugačija. Uvek je sedela sa strane, bez nekih velikih reakcija i posmatrala šta se dešava. Kada bi završila čas sa bratom imala je bezbroj pitanja za mene kao trenera, ali me nikada nije pitala da li može i ona da pliva. Bez obzira što je i ona imala iskustva sa plivanjem, jednostavno nije imala dovoljno poverenja u celu vodenu priču iz njene perspektive da bi uskočila u bazen.

Međutim, kako je vreme prolazilo, brat blizanac se sve više opuštao, sticao poverenje u sebe, vodu i mene kao trenera. To je bilo očigledno jer su suze prilikom ulaska u bazen nestale, a osmeh je bio sve više prisutan. Sestra je to naravno primetila i od tog momenta je, neverovatno, ali prvi put nakon godinu dana tražila od mame da i ona pliva. Naravno imala je ona svoje

uslove. Znate koji je bio? Da pliva kod onog trenera kod kojeg je i njen brat plivao!

Šta se u stvari desilo? Sestra bliznakinja, posmatrajući brata, sve dok nije stekla poverenje u kompletnu vodenu priču i njeno okruženje gde je glavnu ulogu imao trener, a ne roditelj, tek tada je poželela da i ona pliva.

Koliko je važno poverenje RODITELJA u plivanje?

Poverenje u plivanje često dolazi sa vrha piramide, od roditelja. Ukoliko ne zadobijete njihovo poverenje, teško da će u plivačkoj piramidi roditelj, trener, dete biti opuštene atmosfere, odnosno poverenja u plivanje. Konkretno, dešava se, da se roditeljima mnogo toga obećava na samom početku: Budite bez brige kod nas za deset časova vaše dete će proplivati i sl. Kada se to ne desi, nastaje razočarenje, nepoverenje u plivanje, sa svih strana.

Tada se ide od škole do škole plivanja, i menjaju treneri sve dok neko to poverenje ne uspe da povrati. Kako? Nije lako! Da, bude teško kada vam roditelji dođu sa takvom pričom, nepoverenjem! Zamislite u kom je sosu trener koji zna istoriju deteta i nezadovoljnog roditelja u plivanje, a u kom je grču roditelj. Zato, nemojte obećavati roditeljima da će njihov mališan da propliva za iks ipsilon časova, jer deca su, pa čak i blizanci potpuno različiti. Svako ima svoj tempo učenja određenih veština, pa i u vodi.

U takvim nepoverljivim situacijama, roditelje volim da priupitam: Kupili ste bicikl sa pedalama, i verujem da ne očekujete da će vaš mališan preko noći da provoza bez pomoćnih točkova? Vožnja na suvom ili u vodi je proces koji zahteva strpljenje, kontinuitet, vreme.

Ono što roditeljima koji izgube poverenje u plivanje od samog starta mogu da ponudim je da iskoriste leto ili neki školski raspust, gde će dete moći da ima intenzivne časove plivanja. Šta to znači? To znači da za četiri nedelje i npr. 20 intenzivnih časova plivanja u malim grupama, roditelj može očekivati napredak u plivanju kod deteta. Kada povratimo to poverenje u plivanje, lako ćemo posle savladati sve tehnike koje nas čekaju u vodi.

Kako kod dece OČUVATI poverenje ka vodi, plivanju kada smo ga već izgradili?

Svakodnevnim primerom... Kada jednom kod dece uspostavite odnos poverenja ka vodi, plivanju, svako dete će biti mnogo opuštenije, sigurnije, ali i opreznije. I to tako i treba da bude. Sa druge strane i mi kao roditelji, treneri bićemo smireniji, imaćemo više poverenja u njegov skok, zaveslaj, ili bilo koju odluku koju bude donosio u i oko vode. Na primer dete koje pravi greške u kontrolisanom okruženju, na času plivanja sa profesionalnim trenerom, iskusiće neprijatne situacije, kao npr. okliznuti u plićaku i nagutati malo vode, prevariti se u proceni dubine bazena,… na mnogo bezazleniji i bezbedniji način.

Ovo su neki od mojih načina kako uspevam da kod dece u vodi izgradim, ali i očuvam poverenje u plivanje:

• Moć izbora kod dece daje pravu čaroliju u vodi. Kada im date mogućnost da biraju, u samom startu imate veći prolaz, nego da ste rekli: E deco danas radimo to i to. Ok, neće se oni buniti, ali ukoliko dobiju šasnu da se oni nešto pitaju, to daje mnogo bolje rezultate. Poverenje se u plivanju stiče dogovorom, poštovanjem, uvažavanjem. Obe strane naravno, i zapamtite linija je jako tanka, ne dozvolite da deca preuzmu kontrolu nad časom.

• Kada su u pitanju deca mlađeg uzrasta od 3 do 5 godina, igra je uvek pravi drugar, kako u vodi, tako i na suvom. Pokušajte što više elemenata koje želite da ih naučite da implementirate kroz zabavnu igru, budite kreativni, vratite se u detinjstvo i zbavite se zajedno, verujte mi vaš trud će se mnogostruko isplatiti.

• Nikada ne odustajte od pridobijanja poverenje deteta prema vodi, plivanju. Deca mogu da nas nekim svojim postupkom ili rečima obeshrabre, ali to je deo odrastanja u vodi, ali i na suvom. Ukoliko im dozvolimo da odustanu od plivanja danas, sutra se neće potruditi ni za male, niti za velike stvari koje ih čekaju. A prepreka će uvek biti. Sport je vaš najbolji saveznik u vaspitanju dece, da izrastu u kvalitetne ljude tako što će životne lekcije na zabavan način učiti kroz plivanje, sport.

• Deca pamte kao mali slonovi. Ukoliko ste im obećali da ćete na kraju časa ili narendi čas raditi to i to, ili ćete im nešto pokazati, ispričati i sl. Ispunite im obećano! U suprotnom, teško ćete povratiti poverenje koje su do tada stekli u vas i plivanje. A zbog toga može da se desi da dete neće hteti više u vodu sa vama. Postavite jasna pravila i verujte mi deca će ih poštovati u potpunosti, što isto važi i za vas kao tvorca istih!

• Kada ih hvalite, hvalite ih da odjekuje bazen! Međutim, ja sam za to da ih pustite i da pogreše i da uvide svoju grešku, kako u vodi tako i kraj nje. Neko će reći: Ma daj, kako da dete od 3,5 godine uvidi gde je pogrešilo u vodi? Verujte mi, itekako dete zna. Mi smo ti koji ih često prezaštićenošću i hvalospevom ograničavamo. Volim više da dete napravi samo grešku u vodi, naravno uz stručan nadzor, pa da od sutra počne polako da sluša i time gradi poverenje ka plivanju i vodi. Oni su mali ljudi koji se rađaju sa završenim ''fakultetom psihologije'' ne zaboravite to nikada!

• Razgovor, osluškivanje, posmatranje često su glavni okidač kod dece za sticanje poverenja u plivanje! Lako je decu ”ubaciti” u vodu. Ali mnogo je teže saslušati ih, razumeti njihove trenutne ”avanture” i želje. Zato, volim da pre svakog ulaska u vodu sa decom, makar 60 sekundi čujem njihove trenutne životne okupacije, jer na taj način mogu lakše da procenim do kog nivoa poverenja u plivanje danas možemo da ”zaronimo”. Isto tako i na kraju časa, nakon jedne njihove rečenice mogu da zaključim da li smo u tome uspeli ili ne. Takođe ostavite uvek malo vremena za igru, jer to je ono što ostaje na kraju časa duboko urezano u srce deteta, emocija, koja će ga vratiti ponovo vam na čas!

• Rešavajte problem na vreme! Najbolnije je kada imate decu koja obožavaju vodu, uživaju u njoj, plivanje im je ”najbolji drugar”, onda odjednom izgube poverenje u njega. Najlakše je okrenuti leđa plivanju i otići. Zato je potrebno da treneri dobro poznaju i psihologiju deteta, posebno svog plivača, i na vreme adekvatno reaguju, ukoliko postoji neki “zastoj”, kako bi se poverenje u plivanje očuvalo. U ovoj situaciji iskustvo, kao i strpljenje roditelja i trenera je neprocenjivo…

Da nisam imao poverenje u vodu i plivanje, danas ne bi imao šansu da proputujem više od pola sveta i steknem prijatelje za ceo život. Zahvaljujući plivanju i poverenju u vodu, danas sam ispunjena i srećna osoba, jer učim bebe, decu najlepšoj životnoj veštini – plivanju i uživanju u vodi. Poverenje u plivanje dovelo me je do osobe koja ima sposobnost da utiče na male živote i njihove roditelje da imaju bezbedniji, kvalitetniji i lepši život sa osmehom na licu.

Sticanje poverenja u plivanje, nije nimalo lako, ali je na kraju slatko! Pogotovo kada znate da ste deci ”poklonili” jednu veoma važnu životnu veštinu… Da plivaju, budu sigurni u vodi, bez obzira da li je ona bistra, mutna, puna ribica ili krokodila.

Život je lepši kada plivate!