Mama koja je prevazišla strah od vode uz bebi plivanje

Mama i šestomesečna beba prvi put su došli na bebi plivanje. Devojčica uz osmeh dodiruje vodu, upoznaje njenu dubinu, širinu. Dok je mamino lice i telo potpuno ukočeno pri ulasku u bazen. Sve je jasno. Mama ima strah od vode, a još i ne zna da pliva… ali volja da njena beba nauči da pliva i uživa u vodi je jača od njenog straha. Ovo je priča kako roditeljski strah od vode ipak može da se prevaziđe sa lakoćom, a da se ne prenese na dete.

Bebi plivanje za roditelje koji vole vodu i plivanje je uvek na neki način nepoznanica, jer se prvi put susreću ne samo sa roditeljstvom na suvom, već i u vodi. I to je sasvim normalno. Posle nekoliko časova, bebe su u vodi kao ribice, slobodne, igraju se i uživaju. Naravno roditelji kada vide njihovu sreću i osmeh na licu, u momentu dodira sa vodom, su još opušteniji. Međutim ima onih mama i tata, koji imaju strah od vode, ali ne odustaju od bebi plivanja, plivanja od najranijeg uzrasta za decu.

Bebe nakon što su provele zaštićene u majčinom stomaku devet meseci, po rođenju spremne su da “uče“ da plivaju. Ali i roditelji sa njima. Najlepši momenti koji su neponovljivi kako za roditelje, tako i za dete. Plivanje u bazenu sa bebom je uvek uz pratnju roditelja, i nadzor stručnog lica. Počinje se već sa šest meseci. Mada za one strastvene ljubitelje vode, postoji mogućnost i sa četiri meseca. To je stvarno individualno, i zavisi od deteta do deteta, ali i roditelja. Mama koja je imala strah od vode i nije znala da pliva, želela je bebi da pruži mogućnost da uživa u vodi, danauči da pliva, bude opuštena, igra se i na prvom mestu bude bezbedna. U tome je i uspela. Kako? Postepeno, dan po dan smo radili ne samo sa bebom, već i na maminom strahu od vode. Neverovatno, ali u ovom slučaju beba i bebi plivanje su bili mamina terapija, lek od straha od vode.

Ovo su pet ključnih momenata u “terapiji” prevazilaženja straha kod mame uz bebi plivanje iz mog iskustva:

1. Kao prvo, roditelji treba da znaju da kompletan program bebi plivanja obavlja se u plitkom delu bazena, ne dubljem od 1.2 metara. Nema naglih pokreta. Blizu ivice bazena smo, kako bi bili uvek na dohvat ruke svim roditeljima i bebama. Roditelji nema potrebe da se boje, jer čine jednu sjajnu stvar, kako za sebe, tako i za svoje dete!

Prvi korak je bezbedan ulazak u bazen sa njihovom bebom. Na ovaj način lakše prihvataju taj korak jer nisu samo oni u pitanju, već i njihova beba na prvom mestu.

2. Neophodno je da roditelji znaju da ukoliko su oni opušteni u vodi, toliki će biti i njihove bebe. One jednostavno sve osete…dodir, hvat, isto kao i što i mi osetimo njihov, kada su uplašene i stežu nas jako, kako bi bile što bliže i sigurnije u našem zagrljaju.

Drugi korak je položaji držanja bebe u vodi. Na ovaj način pokušavamo da ih što više opustimo.

3. Ukoliko se u bilo kom trenutku roditelji ne osete prijatno u vodi da učine neki novi korak sa bebom, to treba jasno ukažu i daju do znanja instruktoru, kako bi zajedno poradili na tome i lakše ga prevazišli. Nema ustručavanja. Jer, kao što deca imaju svoj ritam učenja plivanja i oslobađanja od straha, tako ga imaju i roditelji.

Treći korak je lagano kretanje uz pevanje i ritam pesme. Kroz ovaj elemenat bebe čine prve korake kretanja kroz vodu bez držanja za zid ili neki stabilan hvat u vodi.

4. Roditelji su tu prvenstveno zbog svoje bebe koja treba da nauči da pliva i da oni samo treba da pomognu u tome, tako što će zajedno biti opušteni i uživati u vodi. Na časovima bebi plivanja akcenat je na bebama, ali ukoliko roditelji žele da se dodatne opuste u vodi i plivaju, ukoliko to žele dolazi i njihov red…

Četvrti korak je prihvatanje bebe koja iz sedećeg položaja uskače u rodteljski zagrljaj. Tada mame i tateprihvataju ulogu samouverenog i sigurnog roditelja koji vlada situacijom u vodi.

5. Roditeljski motiv, osećaj kao i saznanje da će se bolje osećati nakon svakog časova bebi plivanja mnmogo znači mami ili tatai u celom procesu, a posebno njihovoj bebi. Iz časa u čas bebi plivanja, roidtelji će biti više oslobođeni u vodi samostalno, ali i držeći bebu u rukama. Svaki novi zaron, buć u vodi nosi nešto lepo i uzbudljivo kako za roditelje, tako i za njihovu bebu.

Peti korak je često prvi zaroni bebe, verovatno pre maminog ili tatinog kao i doživljaj tog čarobnog trenutka. Roditelji zajedno sa bebom na ovaj način dolaze do saznanja da zaron ispod vode može biti itekako prijatan i zabavan. Ako to može beba uz roditeljsku pomoć, zašto to nebi mogli i vi roditelji, mame i tate!

Naravno, sve gore navedeno se radi postepeno uz nadzor osobe koja je stručna ne samo za bebi plivanje, već ima iskustva i u prevazilaženju straha od vode kod dece, ali i odraslih.

Vreme je prolazilo. Devojčica je plivajući rasla. Danas ima 5 godina. Opuštena je u vodi. Mama koja je nekada imala strah od vode, sada je sigurna da je napravila pravi potez kada je ušla u bazen sa šestomesečnom bebom.

Najbolji deo priče je taj da nakon bebi plivanja mama i ćerka nisu napustile plivanje! Ne naprotiv, devojčica je posle nastavila u školu plivanja sa tri godine bez mame. I danas pliva. Tokom rastpusta, je provela plivajući na bazenu i igrajući se u vodi, osam nedelja intezivnog kursa… Svaki dan je sa drugaricama plivala 30 minuta. Uživanje ih je gledati dok plivaju i u vodi sazrevaju. Za to vreme, mama je rekreativno plivala i na svoj način uživala.

Od kada sam se upustio u priču bebi plivanja, i kada sam imao mogućnost da radim sa velikim brojem beba, a posebno od kada su na svet stigle moja ajkulica i ribica, uverio sam se da je priroda sve lepo osmislila, i da bebe uživaju u bazenu dok plivaju. Na nama, roditeljima je da li ćemo i kako da iskoristimo, ono što nam je dato.

Život je lepši kada plivate!