Plivanje: Koji je najbolji čas plivanja za decu?

Kada je pravo vreme za školu plivanja, kada će moje dete da nauči da pliva, koja je škola plivanja najbolja za moje dete, kako izabrati trenera plivanja, šta poneti na prvi čas plivanja, pravila ponašanja na bazenu, da li je bolji individualni ili grupni čas plivanja, to u ovom tekstu nećete pročitati. Ali možete saznati šta čas plivanja za decu jeste, i kakav treba da bude, šta nije? Šta plivanje i svaki čas plivanja deci daju, a šta im oduzimaju? Koja vrata čas plivanja deci otvara. Da li je plivanje uz igru najbolji čas plivanja za decu predškolskog uzrasta? Kako čas plivanja uz igru utiče na decu?

Kada su sa bebi plivanja, počeli da dolaze na časove plivanja, moja četvorogodišnja ribica i petogodišnja ajkulica uvek su na kraju svakog časa govorili: „Ovo mi je najbolji čas plivanja ikada!” Kada bi ih pitao: Zašto? Uvek sam dobijao isti odgovor: „IGRALI smo se tata.” Primenjujući igru u vodi, i predstavljajući bazen kao igralište motivisao sam moju ajkulicu i ribicu da zavole vodu, plivaju i uživaju.

Plivanje uz igru neophodno je da bude dečija svakodnevica, jer igra kao pokretač, nikada neće biti prevaziđena. Pitanje je samo kako?

Tokom višedecenijskog isksutva sa decom u vodi, slobodno mogu reći da su u ovo samo neki od ključnih elemenata koji najbolji čas plivanja uz igru može da ponudi deci, time i celoj porodici.

Najbolji čas plivanja za decu JESTE…

Gde je svaki okret i pokret deo IGRE koja prerasta u životnu veštinu.
Onaj u kome vreme leti. Dinamičan je.
Čas plivanja je najbolji ukoliko je za decu BEZBEDAN.
Na najboljem času plivanja deca se ne smrzavaju, zato što stalno plivaju i u njemu uživaju.
Onaj koji može deci da zadrži pažnju.
Sa najboljeg časa plivanja deca neće da izađu iz vode, jer je ZABAVAN.
Na najbolji čas plivanja dolazi se i odlazi sa osmehom.
Daje SLOBODU kretanja deci. Sigurnost u vodi i oko nje.
U njemu roditelji nisu treneri, već partneri.
To je baš onaj čas plivanja gde je trener podrška u vodi, a ne samo kraj ivice bazena.
Najbolji časovi plivanja podstiču SAMOPOUZDANJE kod dece.
Čas plivanja u kome su deca budući plivači, a ne takmičari.
Motiviše, inspiriše i na IGRU miriše.
Onaj čas plivanja koji oduzima STRAH deci.

Od koga to sve zavisi? Kako od trenera, tako i od roditelja i dece. Kada se ova trojka dopunjuje, podržava, svaki čas plivanja uz igru može biti deci najbolji.

Čas plivanja NIJE…

Vodeno bojište, niti podijum za NADMETANJE, vršnjačko dokazivanje.
U njemu nema mesta za nervozu, strah.
Tu nema prostora za NEZNANJE, GREŠKE jer voda pamti.
Čas plivanja nije preživljavanje u vodi, niti suvoparno preplivavanje od ivice do ivice.
Samoća, tuga i suze ostaju ispred vrata bazena, bez obzira što voda zna da čuva sećanja.
Nije dosadan, on svaku nepriliku pretvara u priliku kako u vodi, tako i kraj nje.
Kod njega nema mesta za NEPAŽNJU ili neposlušnost.
On nije uzrok negativne treme i trauma.
Nije ružna uspomena…
Nije sporadična letnja aktivnost!

Najbolji čas plivanja deci OTVARA vrata najvećeg igrališta na svetu – VODI. Time se otvara i prostor za nove mogućnosti u vodi i kraj nje. Naravno da bi se deca na njemu igrala, moraju da znaju da plivaju i da budu bezbedna u vodi.

Zadihana mama, dolazi na bazen i dovodi trogodišnjeg dečaka. Objašnava da njeni roditelji planiraju da sve unuke tokom leta, a ima ih šestoro, vode tri meseca na more, jedrenje. Da kuća na moru ima i bazen, a da njen trogodišnjak je jedini ne plivač. Nije sigurna da li da pusti sina na more, jer ona neće moći da bude uz njega, a on nije toliko siguran u vodi. Uz podršku bake i deke dečak je dolazio tri puta nedeljno da se IGRA na najvećem igralištu na svetu. Voda mu nije bila strana jer je od 6 meseci išao na bebi plivanje. Igrajući se svaki čas plivanja sa lakoćom je za pola godine savladao osnovne elemente za njegov uzrast: Naučio je plutanje na stomaku i leđima, da prepliva 5m na stomaku i leđima, da menja položaje tela u vodi… Naučio je sva pravila ponašanja na bazenu i oko njega. Naučio je da bude siguran u vodi i u njoj uživa. Kada se vratio sa mora, nastavio je da ide na časove plivanja do sledećeg leta, kada je sa pune četiri godine bio mnogo spremniji plivač za nove letnje avanture.

Najbolji čas plivanja za decu od 3 do 5 godina je uz IGRU.

Želeći da testiram plivanje kroz igru, ne samo na mojoj deci, uz podršku roditelja, kreirao sam program, mini istraživanje. U periodu od šesnaest nedelja, posmatrao sam razvoj šesnaestoro dece u bazenu, uzrasta od 3 do 5 godina, oba pola, identičnog plivačkog nivoa. Ideja je bila da deca budu podeljena u četiri grupe po četvoro. Deca, u sve četiri grupe su pohađala časove jednom nedeljno po 30 minuta, znači 16 časova po pola sata. Dve grupe su radile po „školskom” programu i striktno se držale njega na svakom času, dok su druge dve grupe bile mnogo fleksibilnije. Učili su da plivaju i sve prateće elemente kao prva, ali isključivo kroz dobru zabavu, igru i istraživanje.

Najteže mi je bilo kada sam drugarima koji su plivali u različitim grupa trebao da objasnim zašto neka deca na času plivanja mogu da se igraju dok plivaju, a druga ne. Međutim mali plivači su bili veoma razumni i prihvatili su izazov.

Cilj plivanja za decu predškolskog uzrasta treba da bude u vidu kupanja i zabave, jer kroz takav pristup dete postaje samostalno i sigurno u vodi. A, sa druge strane znatiželjno, istrajno, kreativno, i otvoreno da čuje, nauči nešto novo.

Kako čas plivanja uz igru utiče na decu?

Plivanje uz IGRU na samom startu decu je opustilo, razveselilo. Deca su se u vodi mnogo više zabavljala, igrala, istraživala, upoznavala. Grupa dece koja se igrala nije samo kreirala buduće plivače, već i timske igrače, buduće lidere sa kritičkim mišljenjem u vodi i van nje.

- Deca koja su radila po fleksbilnijem programu, kroz igru i istraživanje, napredovala su više. Jedan od razloga jer su kroz zanimljiviji program bila zainteresovanija da nauče i ostvare rezultat, u odnosu na suvoparno i „dosadno” ponavljanje, zbog čega su i brzo gubili pažnju.

- Atmosfera u vodi kod dece koja su učila kroz IGRU bila je uvek opuštenija, znatno pozitivnija, puna dobre zabave. Deca su ulazila i izlazila iz bazena uz osmeh! Međutim, ono što me je oduševilo i pokazalo je da je raspoloženje kod dece koja su radila po „knjiškom” programu, posle časova plivanja bilo na zavidnom nivou. To samo govori da plivanje kao aktivnost utiče pozitivno na naše raspoloženje u svakom slučaju!

- Deca koja su se IGRALA i PLIVALA bila su izuzetno zainteresovana šta će drugari iz njihove grupe uraditi i kako će savladati neki element u korist grupe. Na taj način su učili bolje i razvijali se zajedno kao grupa, ne samo iz sopstvenog već i iz tuđeg iskustva. Takođe što je bilo iznenađujuće bili su mnogo pažljiviji i usredsređeni, te je stoga bilo mnogo lakše raditi sa njima.

- Deca koja su se IGRALA stvorila su izuzetan međusobni odnos i postali drugari i van bazena, iz direktnog svedočenja njihovih roditelja. Komunicirali su bez ikakvog suzdržavanja, dečijeg izazivanja. Bila su otvorenija za saradnju, slobodnija, imala su inicijativu za novu igru.