Plivanje: Šta roditelji rade dok čekaju decu na bazenu?

Deca svaki put kada urade nešto dobro u bazenu, sa nestrpljenjem traže pogledom roditelje. Tražeći mamino ili tatino “bravo”. Međutim toga nema. Zato što su roditelji uglavnom za telefonom, sa glavama na dole. Nemojte odmah prevrtati oči… Samo kada bi mogli da vidite taj sekund dečijeg razočarenja u očima, nikada ne bi uzeli telefon dok gledate dete kako pliva na treningu.

Znate šta rade roditelji dok čekaju decu na bazenu?

Svi sede i svi su za telefonom.

Da, sve znam, završavate gomilu sitnica dok deca plivaju i to skroz razumem. Ali ne razumem zašto to radite na bazenu? Ukoliko ste došli, sa ciljem podrške, da gledate dete dok pliva onda se fokusirajte na to. Zašto? Zato što verovali ili ne dete je videlo da ga nijednom niste pogledali. Šta mislite kako to utiče na decu?

Ovo nije “lekcija” za roditelje, ovo je realnost koja se dešava svakodnevno ne samo oko bazena i plivanja, već oko svakog drugog sporstkog terena.

Koliko deci znači podrška roditelja u plivanju?

Odgovor već i sami znate. Neprocenjiva je!

U nastavku su neke od svakodnevnih priča sa “mog” bazena, o tome koliko deci znači prisustvo roditelja na treningu dok plivaju. Često se i ja kao roditelj i trener iznenadim kako mališani iz vode dok plivaju sve vide, čuju, sve znaju šta roditelji rade dok ih čekaju kraj bazena.

“Pratnja” za plivanje

Aleksa od sedam godina, odličan plivač, redovno je dolazio na plivanje u pratnji osobe koja ga je čuvala dok su mama i tata radili. Nikada nije kasnio. Uvek je imao svu opremu. Međutim nije bio motivisan dok je u vodi i pliva. “Dubio sam na trepavicama,” vadio “zeca iz rukava” ali ništa. Tako je prošlo godinu dana. Onda se jedan dan pojavio na bazen sa osmehom na licu jer ga je dovela mama! Potpuno drugo dete je bio u bazenu i kraj njega. Svi treneri su bili u šoku. Nismo mogli da prepoznamo dete i njegovo pozitivno ponašanje. Mama je odgledala ceo čas, a dečak je plivao kao nikada do sada. Motivacija i volja su bile mnogo jače i vidljive. Dečak je krajem oka dok je plivao lovio mamin pogled…Da mama ga je sve vreme gledala tokom plivanja.

Na kraju treninga sam prišao mami i preneo utiske: Da mu treba podrška, da mu njeno prisustvo znači, i da ukoliko je moguće makar jednom u mesec dana, ili češće dođe da ga gleda dok pliva, naravno, ukoliko joj obaveze dozvoljavaju. Da li je to imalo neki uticaj na mamu? I ne baš. Nije se pojavila dve nedelje nakon tog dana. Neverovatno, ali to je dečija ralnost. I ovo nije usamljeni slučaj kraj bazena.

Nemam vremena za plivanje

“Umorna sam, ne mogu više da te vodim na plivanje, neka te vodi tata.” Slučajno sam čuo ove reči mame koja je vodila šestogodišnju Sonju kući sa plivanja. Naježio sam se. Pokušao sam da shvatim i razumem maminu izjavu, a sa druge strane skamenio sam se od jačine poruke koju je dete od roditelja u tom trenutku dobilo. Da li je Sonja prekinula plivanje? Nije. Tata ju je dovodio na svaki trening. Da bio je tu, ali sve vreme šetao i pričao telefonom.

Obećao je da će doći na plivanje

Šestogodišnja Marta plivala je od treće godine. Deda joj je bio odličan plivač, ujak, koga je obožavala, izvrstan dugoprugaš, mama i tata plivanje su voleli i u njemu uživali i to su preneli na nju i njenog brata. Od malena imala je punu podršku za plivanje od roditelja. Ali ipak joj je nešto falilo. Marti je jednog dana ujak obećao da će doći na njen sledeći trening plivanja. Sa nestrpjenjem je čekala taj čas. Danima mi je pre svakog treninga pričala da za toliko i toliko dana njen uja dolazi da je gleda kako pliva. Kada je došao taj dan, devojčica je više gledala ko stiže na bazen nego što je plivala. Znate šta, ujak se nije pojavio. I pored toga, devojčica je nastavila da pliva. Prošlo je šest meseci, a devojčica je na svakom treningu gledala u pravcu vrata bazena hoće li se pojaviti, jer je obećao da će doći. Kada se uja ipak pojavio na kraju jednog treninga, zazvonio mu je telefon. Marta je onako mokra na kraju časa došla i zagrlila ga.

Propušten momenat u plivanju i odrastanju

Danas sam gledao moju šestogodišnju ajkulicu i petogodišnju ribicu kako plivaju. Znate šta sam uradio? Nisam isključio telefon. Umesto da sam pratio šta deca rade u bazenu, automatski sam pogledao u poruku koja je stigla…da i propustio sam momenat kada su pogledom tražili moju podršku i ono tiho “bravo”.

Koliko je bitna podrška roditelja i najbližih za dečije sazrevanje u i kraj vode?

Baka i deka imali su unuka koji baš voli plivanje i takmičenje. Nisu imali priliku da ga bodre sa tribina, jer su živeli u proviniciji. Ali svaki put pre takmičenja nazvali bi unuka telefonom i kroz samo njima slatke reči podrške dodatno dali vetar u leđa desetogodišnjem Stefanu. Koliko u je samo taj telefonski poziv značio.

Dečak je jednog dana zamolio roditelje da dovedu baku i deku na njegovo sledeće plivačko takmičenje. Da li možete da zamislite koja je to snaga volje bila u srcu dečaka dok je plivao taj dan pred bakinim i dekinim očima. Slatke reči podrše dali su mu direktno kraj ivice bazena.

Naša podrška deci:

1. Uliva sigurnost

2. Motiviše i daje krila

3. Ostaje urezana za sve buduće korake

4. Daje spokoj i osmeh dečijoj duši

5. Uzvraća ljubav.

Plivanje decu uči životu, da budu uporni, vredni i istrajni, da se bore kada je teško, da uživaju u pobedi i lepim stvarima, da prihvate poraz, da budu zdrava…

Dragi roditelji plivanje je vaš najbolji partner u vaspitanju i odrastanju dece u zdrave, dobre i vredne ljude. Da li možemo sebe da savladamo i da dok smo kraj bazena, zaboravimo na sve druge obaveze, da se isključimo, da ne koristimo telefon makar tih trideset i nešto više minuta dok nam deca plivaju? Ja da, a Vi?