Vladimir Todorović: Plivanje je sport zdravih ljudi!

Već dvadeset godina je u svetu plivanja. Kroz novinarsko pero plivanju daje dušu i srce. Od istoka do zapada izveštavao je sa najvećih sportskih i plivačkih takmičenja. Poverenje je zadobio od svetkih atleta i zvezda plivanja, ali i asova srpskog sporta sa kojima je imao priliku da razgovara i zabeleži autentične priče! Svoj novinarski pečat je stavio na više od pedeset intervjua. Njegovo ime je Vladimir Todorović, zlatno pero u svetu sportskog novinarstva.

Todorović je svoju novinarsku karijeru započeo odmah nakon studija žurnalistike u Sportskom žurnalu (2013), gde je ubrzo postavljen za urednika. Od 2020. poverenje je dobio od Sport kluba gde je nastavio profesionalnu karijeru. Danas je ponosni tata „tri musketara“: dva plivača i fudbalera.

Za Swimming Dad kao #Blog gost, Vladimir Todorović podseća da je plivanje „pre svega sport zdravih ljudi usvakom pogledu”. Iz svog bogatog iskustva Vladimir otkriva, koje su najveće greške koje roditelji prave uplivačkom sportu? Zašto je dobro da deca plivaju? Koja su njegova iskustva kao roditelja troje dece od koga su dvoje u plivanju? Šta je to što plivanje pruža svakom detetu.

Kao neko ko je kroz novinarsko pero dugo u plivačkom sportu, šta je tvoja prva asocijacija na plivanje?

Prva asocijacija je druženje. Prateći i izveštavajući sa svim mogućih domaćih i međunarodnih takmičenja, imao sam priliku da upoznam toliko divnih ljudi. Plivanje je pre svega sport zdravih ljudi u svakom pogledu. Samim tim je i komunikacija sa svima od mog prvog trenutka bila sjajna. Možda sam imao i sreće da sam bio u plivanju kada su ostvarivani najveći uspesi na ovim prostorima, tako da su sva moja iskustva vezana za praćenje ovog divnog sporta pozitivna. Pobede i porazi su nešto što bude i prođe, ali taj odnos sa ljudima je nešto najvrednije, što ostaje do kraja života.

Da li se tvoja deca bave sportom ili možda plivaju?

Svo troje moje dece se bave sportom, a dvoje su u plivanju. Najstarija ćerka je odavno i u takmičarskom plivanju sa veoma dobrim rezultatima, iako možda kao roditelj nisam želeo da uđe u tu priču. Međutim, to je verovatno bio logičan sled događaja. Naravno tu su uvek periodi uspona i padova i iskreno tek kroz nju vidim koliko je plivanje kompleksan sport. Od plivanja je dobila mnogo pre svega na polju samopouzdanja i discipline. Ona je prosto zaljubljena u vodu, ambiciozna i ne želi nijednim drugim sportom aktivno da se bavi. To je sada deo njenog DNK.

Najmlađi sin, koji ima osam godina je u školici plivanja. On još uvek u procesu savladavanja tehnika, naravno sa mnogo manje entuzijazma nego što ima njegova sestra. Ko i svim dečacima, nekako više preferira fudbal, ali i dalje redovno ide na treninge.

Jedino je srednji sin potpuno „pobegao“od plivanja i trenira fudbal.

Koje su to najveće greške koje roditelji prave u plivačkom sportu i možda kad je sport uopšte u pitanju?

Neću reći ništa novo ako kažem da su to prevelike ambicije roditelja, kojim se kod deteta stvara pritisak i strah od neuspeha. To sve nekako kreće sa ostvarenim prvim pobedama i dobrim rezultatima. Uspesi se slave euforično, a svaki poraz se shvata kao tragedija, što je potpuno van pameti, posebno u mlađim kategorijama.

Nekako zaboravljamo da je suština zbog čega je sve to počelo bila ljubav prema plivanju, a ne ljubav prema uspehu ili vrhunskom rezultatu. Mislim da sam i ja kao roditelj u nekoliko navrata upadao u te zamke iz najbolje namere pokušavajući da pomognem, a tek kasnije shvatajući da grešim.

Nekada je nešto bolje i prećutati, mada je to veoma teško kada je vaše dete u pitanju jer su emocije prevelike.Suština je da uloga roditelja bude takva da dete u nama ima oslonac i izvor podrške i kada je lepo, a posebno kada je teško. I moje iskustvo i tolike godine u sportu mi govore da je to mnogo lakše reći, nego ostvariti.

Koja je najlepša uspomena vezana za tvoju karijeru kao novinara u plivačkom sportu?

Rekao sam već da sam plivanje pratio u trenucima kada su ostvarivani najveći uspesi na ovim prostorima. Iza mene je izveštavanje sa preko 25 najvećih plivačkih događaja, olimpijskih igara, svetskih i evropskih šampionata u malim i velikim bazenima. Bilo je mnogo lepih trenutaka.

Svetsko prvenstvo u Rimu 2009. godine kada su Milorad Čavić i Nađa Higl postali planetarni šampioni je verovatno nešto što se više nikada neće ponoviti u istoriji srpskog plivanja. Tu je i Evropsko prvenstvo u Berlinu 2014. kada je Velimir Stjepanović postao dvostruki šampion kontinenta. Evropsko juniorsko prvenstvo u Beogradu 2008, kada su Ivan Lenđer i Čaba Silađi stigli do zlatne medalje. Za novinara je uvek najlepše kada piše o uspehu. Recimo da su ta tri događaja najlepša uspomena u profesionalnom smislu.

Tvoja poruka roditeljima danas, zašto je dobro da deca plivaju?

Mnogo je benefita koje plivanje donosi.

Prvo, voda je okruženje koje daje osećaj slobode, u kojoj istinski uživate kada se opustite.

Drugo, to je stvar kulture. Plivanje, atletika i gimnastika treba da budu baza za sve sportove i mislim da svako dete mora da ima dodir sa ova tri sporta.

Treće, dobro je za decu da plivaju radi zdravlja i da budu okružena decom koja razmišljaju isto kao i oni. Da budu što više odvojeni od telefona, kompjutera, da pričaju pre i posle treninga, jer živimo u vremenu kada je komunikacije sve manje i manje.

Četvrto, treninzi u ranim jutarnjim časovima, disciplina i pomeranje ličnih granica, samo će im pomoći kasnije u životu. Kasnije će shvatiti da nije svaka pobeda nužno dobra i da nije svaki poraz tragičan.

I peto možda i najvažnije je druženje, jer ta prijateljstva koja će steći u plivanju su sigurno najvrednije što će dobiti od ovog divnog sporta.

Više o Vladimiru Todoroviću i njegovoj profesionalnoj karijeri pročitajte u nastavku.

Todorović je imao priliku da radi intervjue sa zvezdama svetskog sporta i plivanja: Katarina Vit, Kobi Brajant, Karl Luis, Linford Kristi, Jelena Isinbajeva, Jan Železni, Majkl Felps, Kolin Džekson, Alen Bernar, Janik Anjel, Džonatan Edvards, Rafael Nadal, Endi Mari, Martina Navratilova, Bili Džin King, Boris Beker, Mats Vilander, Džim Kurijer, Lindzi Devenport, Džim Konors, Sten Smit, Gustavo Kurten, Raul Gonzales, Grigor Dimitrov, Goran Ivanišević.

Kroz njegovo novinarsko pero zabeležene su i priče sa asovima srpskog sporta: Novak Đoković, Milorad Čavić, Vlade Divac, Ivana Španović, Ana Ivanović, Jelena Janković, Davor Štefanek, Saša Đorđević, Milica Mandić, Nemanja Vidić, Nemanja Majdov, Velimir Stjepanović, Dragutin Topić, Veselin Vujović...

Tokom karijere Vladimir je izveštavao sa najvećih sportskih takmičenja:

Olimpijske igre: London 2012. i Rio de Žaneiro 2016. godine

Svetsko prvenstvo u fudbalu: Rusija 2018. godine

Svetska prvenstva u atletici: Helsinki 2005. i Osaka 2007. godine na otvorenom, Budimpešta 2004. i Moskva 2006. godine u dvorani

Evropska prvenstva u atletici: Geteborg 2006. godine na otvorenom i Beograd 2017. godine u dvorani

Svetska prvenstva u plivanju: Rim 2009, Šangaj 2011, Barselona 2013, Budimpešta 2017 i Gvangdžu (Južna Koreja) 2019. godine u 50 metarskom, Doha 2014. i Abu Dabi 2021. godine u 25-metarskom bazenu

Evropska prvenstva u plivanju: Ajndhoven 2008, Budimpešta 2010, Debrecin 2012, Berlin 2014, London 2016. godine na 50 - metarskom, Debrecin 2007, Rijeka 2008, Istanbul 2009, Kopenhagen 2017. godine u 25- metarskom bazenu

Gren slem turniri u tenisu: US open u Njujorku bez prekida svake godine od 2009. do 2019. godine.

Masters turniri u tenisu: Završni Masters u Londonu 2015. godine

Egzibicioni turniri: Abu Dabi 2021. godine

Liga šampiona u fudbalu: polufinale 2011. godine Šalke 04 – Mančester junajted

Evropsko prvenstvo u košarci: Beograd 2005. godine

Prijem Vlade Divca u Kuću slavnih: Springfild 2019. godine

Formula 1: Poslednja trka u 2021. godini u Abu Dabiju

Izveštavanje sa sportskih događaja održanih u Srbiji: Dejvis kup, FED kup, balkanskih i državnih šampionata u svim sportovima.